Faruk Šehić

SMILJA: 4.mart 2022, Faruk Šehić, razgovor o bosanstvu.

Dobar dan, Faruk. Ovaj… Uglavnom ovi intervjui počinju sa pitanjem kako se izjašnjavaš i zašto, ako ti neko to samo tako kaže…

ŠEHIĆ: Pa dobro, to je malo… duže pitanje, barem odgovor će biti duži. Pa znaš kako, ja kad sam bio… kad sam iš`o u JNA, znaš, onda je meni mati rekla, ka… rekla mi mati moja, znači to sam ja možda negdje pis`o, ima možda u knjizi “Una”, ne znam, rekla mi je, kao:  “Sine, nemoj se izjašnjavat` k`o musliman, izjasni se kao Jugoslaven da te ne bi drugi zajebavali tamo”. Dobro, sad, ja.. Ali ja sam već to se osjećao kao Jugoslaven, tako da mi mislim nije morala ni govoriti kako da se ja izjašnjavam, jer ja sam se tako osjeć`o, ja sam se izjašnjav`o, imam indeks zagrebački gdje piše Jugoslaven, ne znam, svugdje na svim tim, prije, kad je bilo to je l`, gdje treba da staviš, sam se izjašnjav`o kao Jugosloven.

SMILJA: Možeš nam reći koje si godište i gdje si rođen…?

ŠEHIĆ: 70-o godište, rođen 1970. u Bihaću, SFRJ je l`, kako se već zvala tad država, pisac, novinar, al` dobro, ti to sve možeš naći…ovaj… I ja sam ti, da… Gdje god se to, je l`,  izjašnjavalo kao Jugosloven, onda… Sjećam se kad sam bio u JNA, onda su me neki ljudi – Srbi, Hrvati koji su se tako izjašnjavali, ljudi iz Srbije i Hrvatske koji su se izjašnjavali kao Srbi ili Hrvati, ili ne znam kako, Crnogorci… ovaj, većinom Srbi, Hrvati… govorili meni da ja nisam Jugoslaven, da ja trebam da se izjašnjavam k`o Musliman. Tad je bilo ono Musliman sa velikim M, znaš, kao narod, ne kao religija…

SMILJA: A koje si godine bio u vojsci i gdje?

ŠEHIĆ: `88-a na `89-u, bio sam Pula – Split. To je ono, je l`, prije 90-e, nije počeo raspad zvanično, ali je to sve vec pucalo… Tako da imaš te neka dva pola, ono da te mati ono zbog neke sigurnosti ne bi li zajebavali, kao eto znači sramota je biti musliman, izrazi se kao Jugosloven, ja sam to već bio,  ali ovi drugi su me, znači… Ja sam nekako shvatio da to u toj Jugoslaviji najmanje ima Jugoslovena. Nisam, nije to mene ništa pokolebalo, recimo ja sam studir`o u Zagrebu i onda smo ono mi gledali utakmice one Jugoslavije pred sami rat, ono, al` tu među nama vrlo malo je bilo Hrvata, ono, većinom su bili neki Bosanci, hajmo reći Muslimani, Bošnjaci, kako god da ih zoveš, i Srbi i tako ta neka raja, je l`. Hoću reći da taj identitet… Ne znam, ja sam to valjda u JNA vidio da taj identitet baš i nije on nekako, kako bih ti rek`o, uspio, je l`… (smijeh) Nije on zaživio, ono, ko što je ono, znaš ono, ko što, ko što ono za Kalaja se pokušavalo da se to implicira je l`, da budu Bošnjaci katolici, iako je to jezičko pitanje po meni, znaš, recimo bude katolik Bošnjak, katolik musliman, je l` i pravoslavac jel. Sad trebamo ići prije kralja Tvrtka, Bošnjani je l`,to su ljudi iz Bosne. Bošnjak je čovjek iz Bosne, je l`, etnik, poetnik, imaš prezimena u Hrvatskoj, znaš, Bošnjaci su Hrvati većinom, znaš, ono kad je bilo… To je pis`o Ivan Lovrenović o tome, kad je bila ovo rat Armija BiH- HVO onda su oni o tome pisali, ne, kad je `93 je bio taj Bošnjački sabor i kad su muslimani surnejm u Bošnjake, ovi su onda peticiju pravili, Hrvati iz Hrvatske, porijeklom iz Bosne, koji se prezivaju Bošnjak da to ne može (smijeh)  ne znajući da su oni ljudi koji kad dođes, sad se to zvalo kad dođeš iz Bosne u Hrvatsku onda te prozovu Bošnjakom jer je to… Poljaci kažu Bošnjanin, ne kažu Bošnjak, ko sto kažu ovi Francuzi, je l`, kako kažu, Bošnjaks, al` to misle na Bosance, razumiješ, nije to shvataš… (smijeh) Dobro, sad je to neka mala uvertira bila… i onda sam se tako izjašnjavao. Naravno, kad ta Jugoslavija se raspala i tako to, onda hajmo reć`, u nekom momentu nije čovjek ni im`o identiteta jer tako smo se borili. Nisam ja razmišlj`o o identitetu dok sam se borio je l`, ono… A da me neko tada pitao kako se izjašnjavam, pa ne znam bi`l rek`o da sam… Pa mor`o bih reći da sam musliman jer ne bih im`o drugog naziva. Ali ja sam protiv tog, kako bih ti rek`o, ja mislim da je to pogrešno… Ovaj, ne mogu ja biti Musliman kad nisam vjernik. Ja sam ateista, je li. Kako ja da pišem da sam Musliman sa velikim M, kad to je, ono, ne znam, eto Jevreji to imaju tako to, oni su pristali na to, je l`, al` meni je to potpuno pogrešno, al` dobro, to je bilo, to je bilo samo da se da tom narodu ime, što je meni bilo ok, ono, ustav 84-e, kad je to bilo, ne sjećam se, je l` tako ono… To je ok, to je pošteno bilo, to je taj narod treb`o tako je l` ono, svaki narod ima svoje ime, nek se i taj tako zove, je l`. Samo, mislim pogrešno je, kako bih ti rek`o, nisu našli bolji… (smijeh) Ono hajd`, bosanski muslimani, to mi već ima neki, je l`, to su već dvije riječi, znaš, ono… I onaj, sad ja, recimo… Zavisi kako kad, ja, zavisi, ono, ako sam ono malo politički ljut i ono, možda bih se izjasnio, rek`o bih nekad da sam Bošnjak, je l`, što ja mogu negirati ili prihvatati, ali po nekom, hajmo reći historijskom, nekom, je l`, nečemu, ja to jesam, ja pripadam tome, ono kad gledam ono što su mi bili roditelji i to, nekom partizanskom antifašističkog usmjerenja, ateističkog, je l`, al` kad gledam tu neku tu starinu onda bih mog`o opet reći da ja dolazim iz tog nekog… kako to kažu, nekog kulturnog povijesnog civilizacijskog kruga, je l`, bosanskog, je l`, koji je tako, u neku ruku je l`, tripartita, je l`, zbog religije. Tako da sam ja 2013. mislim da sam se tad izjasnio kao Bošnjak, odabrao sam neke privatne podatke… (smijeh) Ali  ateista, to mi je bilo nešto, je l`, kao ono malo bitan momenat u identitetu. Ali, ovo, zavisi kako… Nekad, šta ja znam, ne znam, nisam ja tu… To je čisto jedan, kako bih ti rek`o… jedan naziv koji treba da objedini skup nečega što tebe čini je l`, al` taj skup koji čini mene, naravno k`o i svakog čovjeka je veći od te jedne riječi sto puta. Nije to, ja čak i ako jesam, ako pripadam nekom narodu, iako ja, moram ti reći,  nemam želju da pripadam, ali to ne znači da me neko sutra neće staviti u taj narod. Nije, problem je identiteta u Bosni je l`, na Balkanu, i sad svugdje, al` hajmo reći kod nas, je konkretno kad ti nešto ne želiš on te tako ne gleda. Evo, ti sad imaš primjere da… Onaj… Spominjali smo neke ljude sad je l`, prije smo spominjali neke ljude je l`… Ti nažalost imaš to da… se pristalo, čak se pristalo na to, to se pristalo u Sarajevu, da to kad ti kažes Faruk da to treba odmah da sam ja Bošnjak, jer ono, odmah te… znači SDA, nacionalizam, nešto, sve odmah te nekako je l`…

SMILJA: Svrstaju…

ŠEHIĆ: Pa svrstaju te, jednostavno… Shvataš, ovo što je bilo oko Komšića i to, što je sada sapunica je l`… Al` ono kad su bili prvi oni izbori… Znači nisu me pitali al` ja ću to odgovoriti svejedno…(smijeh) Ja i moja tadašnja cura koja je istog političkog uvjerenja k`o ja, istog identiteta, je l`… Mi smo, ja sam glas`o za Komšića samo zato što nisam htio da glasam za Muradifa. Nisam ja htio da glasam nacionalno, nisam ja glas`o da bih ja preglas`o Hrvate, razumiješ, shvataš… To je mislim suludo, je l`. Nije, tada to nije bilo, shvataš, neću da glasam za kandidata SDA , kad mi je ta… kad sam sve protiv toga, razumiješ, ono, shvataš… ono…. (smijeh) Sad, pričali smo o Ukrajini, recimo. Ja gledam tog Zelenskog, je l`. Znam ljude koji su iz Ukrajine koji njega nisu volili, ne vole ga. I čit`o sam portret o njemu da je on populista itd. Al` ono, sad ti ljudi svi koji ga nisu volili naravno sad su svi za njega, je l` ono, pokaz`o se da ovog momenta se on ponaša savršeno super, čovjek je, ono, mlad, borben, sposoban, elokventan, fino izgleda, je l`. Zato ja ne volim populiste je l`, al` on je neki libernalni, ono, nije nacionalista, on je liberal, je l`, ono… Ovaj… I kad to poredim s ko je nama bio predsjednik, pa jarane, nama bio predjs… to sam pis`o u nekom tekstu, nama je bio predsjednik… Nama je bio predsjednik čovjek na rubu života… koji je htio da tu naciju, te Bošnjake, muslimane, napravi na religijskoj komponenti, čemu se protivi pola tih pripadnika, ako ne i više. Ako pogledaš da SDA ima 20-30% glasova, nema nikad više od 30. Znači 70 % tih jebenih Bošnjaka, Bosanaca, bosanskih muslimana, bivših Jugoslovena, Bosanaca i Hercegovaca… su protiv toga identiteta. I onda kad se priča o političkom Sarajevu, Dodika ćemo isključiti…. On je… ta druga vrsta je l`, mišljenja, oni ne, uopšte ne mogu ništa ozbiljno reći o njemu, je l`. A kad gledaš te Čoviće i ove, onda znaš to Bošnjaci, dobro on ih barem zove kako oni hoće da se sad zovu, ovaj ih sad zove muslimanima, to je uvreda, je l`, ono, mislim, to namjerno kao sa malim M, kao ono nisu ni narod, ono samo su religijska skupina… (smijeh) On to radi, jebiga, ima SANU, ima program šta treba da radi, ovaj SANU 2… I on to radi perfidno i lukavo je l`, jer ono, svodeći cijeli jedan narod samo na vjersku zajednicu, znaš k`o neka sekta. Dobro, o njemu nećemo… što smo rekli, je l`, ništa ozbiljno… Ali ovi drugi, jel, znači hrvatski nacionalisti, bilo da su umjereni, bilo da su ekstremni, nema tu nikakve razlike po meni… Ovaj… To je problem njihov samo koji mene ne zanima. Ali ne treba, neće se lomiti preko mene, je l`. Znači svako ko ima to ime i prezime, po automatski je, ono, znaš… nacionalista. Oni uopšte ne mogu shvatiti, valjda zato što su oni nacionalisti… Ne može on, shvataš, ne možeš ti Bosnu sagledavati, kritikovati nekoga, te nacionaliste iz etničkog istog nacionalnog pogleda, razumiješ… On tebi oduzima pravo da si ti antifašista, da si antinacionalan, anacionalan, ja sam antinacionalista. Ako sam ja antinacionalista u tom smislu, ja ne mogu nikad biti nešto tvrdo. Moj identitet nikad ne može biti tvrd. Pošto nije tvrd. Jer on samo može biti fluidan, jer moj identitet je veći i od džamije i crkve i sinagoge i toga i to predstavlja, ne znam, 1% mog identiteta, ako i toliko… Iako ja poštujem, volim ja sve to, je l`, nisu oni meni mrski, razumiješ, ne mrzim ja… bogomolje i religije itd i to. Moj otac je vjernik, moja majka, nana, baka, je l`, kako se kaže, je vjernica bila, ali nije ona nikoga mrzila… (smijeh) Nije ona, nije ona bila vjernica ni na čiju štetu, ni na čije… Nije htjela nikoga da protjera, da, shvataš (smijeh), da mu mijenja ime, da mijenja… da asimilira, znaš, žena je bila antifašista, pomagala je partizanima, razumiješ, muž joj je bio u Jasenovcu kao komunista, kao antifašista, i tako, to je moj djed. I njegov brat, to jest, moj prastric koji je isto bio u Jasenovcu kao komunista. Tako da… Bosanstvo, da se vratim, znači, to taj problem je… taj, kako bih ti rek`o, bosanstvo i hercegovstvo… Al problem je s tim, znaš, imaš sad ove iz Hercegovine, evo spominjali smo jednog teoretičara koji, iz Mostara je l`… jednog Dragana (smijeh), dva su bila, ima ovog jednog, hrvatskog Dragana hajmo reći, koji je rek`o: “Ne mogu ja biti Bosanac kad sam ja iz Hercegovine.” Znaš, ljudi imaju te… razumiješ, ja to… Zamisli sad ja kažem: “Ja sam Krajišnik”. A Hercegovina je, koliko ja znam istoriju , a nisam sad neki levat da ne znam, Hercegovina je administrativna izmišljotina Benjamina Kalaja. To nije postojalo, je l`, to… Bosna je Hum se zvala, ono gore gdje je Krajina se zvalo Donji Kraji, nije to, to smo mi sad poslije napravili Krajina… Ali znaš, kakve to veze ima, zna se šta se misli kad se kaže Bosna. Ne mogu ja, nekad onda i ja, znaš kad pišem napišem Bosna i Hercegovina, ali ono, teško mi, BiH staviš, ono… Kad kažem Bosna mislim na sve to, to je ta drzava, jer tako se zvala ta država, nije se uvijek zvala Bosna i Hercegovina, kad se počela zvati… Evo sad da zakopamo naći ćemo možda sto godina i nešto, da se počela zvati Bosna i Hercegovina.

SMILJA: Da li bi ti nazvao tog kolegu, historičara iz Hercegovine, Bosancem I Hercegovcem? Da li bi on sebe nazvao…?

ŠEHIĆ: Pa ne znam, ne znam kako se on određuje, je l`, al` ne može on biti Bosanac, kao ne mogu stranke biti probosanske, jer to je Hercegovina… To su neke jezičke zajebancije, to je smiješno…

SMILJA: Da, to se mi spinujemo…

ŠEHIĆ: Da, to je glupo, mislim, znaš šta mislim, šta me zajebavaš, razumiješ…

SMILJA: Upravo.

ŠEHIĆ: Ja kad kažem Bosna mislim, ne znam, mislim, na selo na granici ono na Plitvičkom jezeru, a mislim tamo na Korani selo Študlić, koje ti… nisi nikad bila, to znam ja, shvataš, ono… (smijeh) To je sve Bosna jebiga, ta neka skup teritorija, ono, zemlja, zemlja koja se zvala i rijeka ide kroz nju, i ima brda, doline, planine, ptice, biljke, zivotinje, ljude…

SMILJA: Pravi život…

ŠEHIĆ: Pa, to… Hoću reći, tako da je tako to kod mene… A bosanstvo je, ono, imam ja taj tekst, ono, možda budem mog`o koristit`, sad… Pis`o sam o jednoj pjesmi… jednog… On se zove Edin Džambić, on ima više nick name-ova, imaš ga na youtube… Onaj dječak… Je l` se zove dječak…

SMILJA: Znam ga, bila sam na svirkama njegovim…

ŠEHIĆ: Eto znaš, alternativa, ono underground teški, je l`. On ima pjesmu jednu koja se zove “Singlica Nisveta Džanko”. I tu sam ja pjesmu sluš`o, i napis`o sam tekst o toj pjesmi, i onda mi je sinulo o tom cijelom identitetu jednom, je l`…  Šta bih ja smatr`o da je bosanstvo u tom nekom najboljem smislu, je l`, kulturološko, kulturno bosanstvo, ja naravno nisam sad iš`o u sve aspekte, idem u ono što znam otprilike, je l`, ne mogu ići ni toliko ni u film, al` u književnost, ono otprilike neka kulturna je l`, neka opna, kulturna, jel, ovaj… I tako, onda sam navodio neke pisce, neke muzičare, pa i Džanku, tog Nisveta, rahmetli, je l`, pokojnog… Kako je on to sve nekako upleo nekako u toj maloj pjesmi, je l`, onaj, a ta pjesma je mene asocirala ustvari da napišem taj tekst. I ovaj… Problem je, ja mislim da problem je toga što… što ćeš ti sada naći veoma mali broj ljudi, dvonožaca bez pede što bi se reklo, koji se izjašnjavaju kao Srbi i Hrvati, koji će pristati da budu to. Mislim, hoće u velikim gradovima, u Sarajevu, u Zenici, mislim hoće, ne moraju, niko ih ne tjera, niko… (smijeh) Al` kad bi mi sada napravili neku anketu i rekli, hajde sad mi da budemo iskreni, nemoj da lažemo, nemoj da pravimo neke stranke k`o što su bile nekada, ono pa ljudi kažu da su ljevičari, pa onda ispadnu, ne znam, četnici ili sta već ispadnu je l`, ne znam, neki drugi, je l`…

SMILJA: A je li ti kažes za sebe da si Bosanac?

ŠEHIĆ: Pa znaš šta, ja sam i manje i više od toga (smijeh). Znaš, ja sam i manje i više od toga… Ja sam, ono… Ja sam… Znaš ono kad negdje odeš, ti si, znaš… To ću vezati sa književnošću, tu vežem neki svoj identitet… Tu se moram izjasniti, razumiješ…(smijeh) Ne moram polit… ali i to je politika naravno, ali, u nekom tom etničkom, ne etničkom, etičkom smislu, onaj, moram se znaš, ja sam onda bh pisac, je l`, bosanskohercegovački pisac, ono… Neko će reći, ne znam, odavde, reći će on je Krajišnik, on je iz Krajine, onda će neko drugi reći odavde, on je sarajevski pisac. Onda sam bh, to bi bila neka najniža instanca, mislim neka temeljna. Bosanski pisac, evo da ne uvrijedimo sad te historičare iz Hercegovine, onda moramo reći bosanskohercegovački (smijeh). Zna se šta se misli o tome. A sad taj neki animozitet, koji ja nisam… Moja je nana jedna Hercegovka… Kreso, je l`, iz Mostara i to, iz Vilića tamo…. Ovaj… I…Tako da imam ja, i to znam nešto, te neke rođake, ali ne znam sad taj odnos, ta mržnja Bosanci, Hercegovci, ono… Znaš, ta podjela Ivan Sedlo i to, idem u ribu dole, volim Neretvu, znaš, sve mi je ok to… je l` ono… Znam neke stvari, bio sam u nekim vezama sa osobama koje su iz Mostara… Ovaj…Tako da nešto znam otprilike, je l`, al` hoću ti reć`… Šta smo pričali, aha…. bosan… (smijeh) Znaš sad… Prvo ti sad ako hoćeš da se izjasniš, prvo nemaš to pravo, mislim ako nije ova, koja je već bila, je l` ova Zornić ili koja, pelacija bila na nekom tamo sudu za ljudska prava i koja je, sud je to dozvolio, je l` ali mi još uvijek nemamo, ja mislim, ono kako se izjašnjavaš, je l`, znaš, je l`, imaju li ostali, imaju li ostali?

SMILJA: Ostali…

ŠEHIĆ: Možda imaju ostali, ono, znaš…

SMILJA: I to velikim slovom…

ŠEHIĆ: Pa eto, to je kao… ali to je isto bezveze… (smijeh)

SMILJA: Ne, ne, bezveze… (smijeh)

ŠEHIĆ: Pa je l` tako, to je kao geto neki je l`… Recimo, šta ja znam, recimo, ja ne bavim se politikom i to… U Švicarskoj imaš 7 predsjednika. Znači, ljudi misle da je kod nas komplikovano, nije, ima đe je komplikovanije, samo sto su tamo ljudi drukčiji. Imaš 7 predsjednika, i onaj, ovo sad stalno znaš, ovaj član, hrvatski član… Pa jebiga stavi i ti… Nek` stave i nama onda… Pa evo daj svima, da bude Rom, da bude Jevrej, je l` tako, ako već ideš prema tome, daj da bude da građani imaju ono što su građani htjeli da imaju znaš, identitet, je l`. Jer, tebi, ti nacionalisti, oni su toliko, kako bih ti rek`o, zavladali diskursom, svim, svemogućim, da oni sad su proglasili nešto što je najnormalnije, proglasili su kao ultrademonsko. Znači građanski neki osjećaj svijeta je l`, oni su to proglasili da to ne postoji. Pa majku mu jebem, evo moram psovati, kako ne postoji,  šta su to ljudi u Zagrebu nego građani, je l`… Mislim je l`… Kako se, ono… Hrvati, kako već, sta hoće nek budu, je l`… Jesu li oni građani, jesu, mislim… I proglašeno je to nekim sad, neki taj kao… Pošto su ovdje ti secesionistički pokreti ono naravno megajaki, Hrvati kopiraju Srbe i tako dalje, ide to u nedogled, Srbi Ruse, šta ja znam već ko koga, u nekim političkim tim projektima, ruskim svijetom… Onda imas i ti Čovići, oni hoće tu nešto da se, je l`… Ono ko kad je čovjek na zemlji pa svako priđe malo da ga šuta ono, znaš, ono… Mislim, taj izborni zakon i to što je bilo, sve šarade oko toga, ovaj ti prijeti secesijom, a sad ja trebam razmišljat` o izbornom zakonu. Mislim, boli me kurac za izborni zakon… (smijeh) Ono, mislim, shvataš, ono… Nisam ja… Ja sam za kompromis, mislim… Ne možeš ti napraviti kompromis sa nekim ko hoće da dođe tu sutra da se useli u ovu kuću ovdje…  Da kaže Smiljo, haj` ti sutra, hajd` mrš napolje. A ti kažeš, evo ti krevet, možeš ti spavaj kod mene, dvije noći, malo, jebiga, dok se ne snađeš, a čovjek sutra te, sutra čak istjera te, ono, istuče te, ono znaš… Mislim, radiš ustupke s nekim za koga znaš da je demon. Ne mogu ja raditi ustupke… Ustupke možeš raditi s normalnim ljudima, ali nažalost, već smo ušli u političku priču al` sve je politika je l`… U tom hrvatskom glasačkom tijelu je l`, mislim, nažalost, tu nema nikakve demokratije, to nije demokratija. Tu nema nijedna stranka kojoj hrvatstvo nije odmah na prvom mjestu, razumiješ. Ovdje možeš… Sad smo pričali o tim nekim strankama za koje mi glasamo, koje su ovdje na vlasti, kojima mi nismo zadovoljni je l`, al` oni su kao opet u odnosu retorički ono što rade nekako su ipak neki pomak, u nekom smislu je l` ipak može se biti gej parada, postuju te  neke civilizacijske tekovine, koje i mi, ti građani, normalni ljudi, antinacionalisti, poštujemo, pa i mi nekako poštujemo. Recimo, u tom hrvatskom biračkom nemaš toga, mislim (smijeh) ja bih volio da ima, ali nema, ono, znaš, mislim, kako da daš pravo jednoj stranci da doživotno ima predsjednika, je l`… Kao da oni ne budu ugroženi, je l`, sad su to priče koje mene ne zanimaju, u nekom smislu….

SMILJA: A da li bi rekao, kako pričamo čujem antinacionalista kao jednu od bitnih komponenti tvog identiteta…

ŠEHIĆ: Problem, je zato što ako mi kažemo, ja sam antifašista je l`, to nekako vežemo za Drugi svjetski rat…

SMILJA: Tako je… Tu su počeli, da…

ŠEHIĆ: I to ja pišem, na Twitteru… A onda će neko reći, pa dobro nije, đe su fašisti onda… ko su fašisti… Izgleda malo previše overreacted, kako se kaže ono, ne, overrated… je l`, precijenjeno jel, prenaglašeno, prenaglašena riječ ispada… Onda kao antinacionalizam, nekako, isto je, isto je, samo nekako manje zvuči, manje je…

SMILJA: Pa više relevantno u ovom kontekstu ovom u kojem živimo…

ŠEHIĆ: Pa političkom… Da… Taj neki antifašizam… To ne znači…

SMILJA: A da li bi onda možda vidio to bosanstvo kao neki, u suštini svojoj, antinacionalno?

ŠEHIĆ: Pa ja mislim da je, ono, transnacionalno… Ono bi trebalo biti transnacionalno…

SMILJA: Transnacionalno, bravo Faruk…

ŠEHIĆ: Ono bi moralo biti transnacionalno po nekom, je l`… Al` to će ti odmah reć`, reć` će ti čak umjerenije ovi neki nacion…. hajd` neću reći nacionalisti, kulturni nacionalisti… reći će, to ne postoji, ne može to… Odmah će ti reći… znam ljude tu koji će sad reći to…

SMILJA: A upravo to je suština ovoga, jer upravo ova Bosna je…

ŠEHIĆ: Ne, ne, ne, to nije bosanstvo, to je samo prikrivena bošnjačka težnja za dominacijom…

SMILJA: Znam, tako su svi sveli na to, to ide ka tom unitarizmu, ali to je nebulozno… Jer ja ustvari tražim tu srž…

ŠEHIĆ: Imas tu Azru Zornić, sad evo… Pročitaj, vidi, mislim da je skroz na mjestu, pratim je na Twitteru, ono,vidim je nekad na Twitteru, da li je ona išla tamo u Strazbur, negdje, gdje je već išla da se bori, za pravo da to građani imaju to pravo, da su građani prvi, a ne narodi… Znaš, da se izbori za to “građani”, znaš, da ne moraš biti ništa. E to ne znam, ali znam da je ona išla na jednu od tih… Bio je onaj Sejdić Finci, Šljaku, bio je taj Šljaku, Zornić ima, tih operacija je bilo 4-5, ovaj… tako da svaki pokušaj da to, jednostavno to dubinsko nepovjerenje, ja vidim neke ljude koje ja poštujem, koje cijenim, je l`, koje sam poštov`o i i cijenio je l`, sve manje ih poštujem i cijenim, vidim… Vidim kol`ko su gorljivi u vezi tog za… kol`ko su dubinski isfrustrirani je l`, recimo… time što misle da ih Bošnjaci preglasavaju, znaš, da je to neki unitaritizam, al` evo sad recimo ja i ti, evo ja i ti…

SMILJA: Ovo sad…

ŠEHIĆ: Uzmi mene i tebe, na primjer, ja i ti, recimo, ja imam to ime i prezime, znači mene, ja imam neke stavove, ja sam nekad prije koliko godina, pis`o sam neke tekstove gdje sam podržav`o Komšića i ono kad je bila druga kampanja, uglavnom ne sjecam se kad je to bilo, uglavnom ja sam to, stojim iza toga i ono, ne znam… koga sam jos, tako… podržav`o sam neke ljude, SDP, znaš, to je bila logika…. I naravno, ono, ti kad tako radiš, ti dobiješ napade, al` ja sam taj tekst pis`o k`o sto tebi dajem ovaj intervju… Znaci dobro ovo radim džabe, ali tekst pisem za pare koje uvijek dobijam, al` nije to neka lova, nije to nešto…

SMILJA: Radis za halvu….(smijeh)

ŠEHIĆ: K`o za svaki tekst, razumiješ… Ovaj… I onda ljudi misle da sam ja privilegovan, da ja imam neke… Ali ja sam, čovječe, imam 51 godinu, sad ce mi 52. u aprilu, podstanar sam, nemam zdravstveno, nemam penziono, nemam ništa, nemam nikakav status, razumiješ, sve sam plaćam, k`o i ti vjerovatno, ne znam… I u kojem smislu sam ja privilegovan, u kojem smislu mene moje ime i prezime pomaže da sam ja uspješniji u društvu? Ja bih rek`o nimalo. Zato što ja nisam ovo i ono, što nisam prist`o uz neku stranku, SDA, ovo ili ono, što neću, što sam sve ono sto sam ti prič`o.

SMILJA: Sto si čovjek…

ŠEHIĆ: Ono sve što sam ti rek`o, razumiješ… I onda neki levat tamo kad pročita, šta ja znam, neki hrvatski Bosanac, neki kreten, onda kaže, on je u Sarajevu, on je…. A ja podstanar, plaćam kiriju svaki mjesec, 350 maraka (smijeh), ono, shvataš, sam se liječim, kupujem lijekove sam, znaš, ono, mislim… Nemam staža, nemam ničega, ja sam mislim… Bukvalno ne žalim se, ja nisam nikad u nekom intervjuu kuk`o, žalio, tražio da mi grad da… Ja to ne govorim da bih se žalio, ja to ne kukam, to je moj izbor, al` ne može mi niko doć` i napast` me da ja radim za nekoga, ja radim za sebe, svoje knjige, ja sam pisac, razumiješ, znam pisati, bavim se tim, plaćaju mi ljudi za to (smijeh), da dajem mišljenje, davač mišljenja, ja ne želim biti to ali mi je to jedan od izvora egzistencije, je l`. Jer oni su ti koji te tako kritikuju, oni ne vide drugi način uloge pisca i intelektualca u društvu nego da budu korumpirani. Pošto ja nisam, oni misle, jer su oni…

SMILJA: Glasnogovornik…

ŠEHIĆ: Oni misle da sam i ja, da primam pare od nekoga, ne znam, sve sam ja to sam kupio što imam… Svojim rukama zaradio i ovaj, i taj problem, znaš… Ja mislim da je problem Bosne a i bosanstva, je to jedno dubinsko nepovjerenje, razumiješ, shvataš… To, ako se ja i ti možemo shvatiti, voliti…

SMILJA: Spomenuli smo maloprije kako se preselilo ili… prešlo u sve segmente društva gdje se ljudi međusobno ….

ŠEHIĆ: Mislim, ako se ti i ja možemo razumjeti, ne moramo se u svemu, ono nešto sada… ne znam sad, jebiga… nešto ono, ljubavnički, bratsko-sestrinski, slagati, ljudski, ne znam… građanski…

SMILJA: Podudarati, ja…

ŠEHIĆ: Al` ono… Al` ne moramo se, ono… mrzit`, znaš, ono, a to je takav neki strah, ono… I to imaju svi ti narodi, u nekim… samo različite strahove imaju, je l`. Neko jaše na tim talasima, pa jebiga, pa onda dobija izbore stalno itd i to. Al` temeljno je to nepovjerenje i ono… ta neka projekcija Bosne koja je nekako starinska, znaš, ono, stalno nekako se, ma šta ja znam… Volim ja tog Andrića, al ` ja ne mislim da je on slika svijeta kojeg mi sada živimo, razumiješ… Ipak je to pisano, znaš, to je neki turski vakat, ovaj, onaj, znaš, sve je to super, Prokleta avlija, sve to, remek djelo je to, ali ja mislim da ti ne možes u književnosti, onaj, ne možemo mi preko mojih knjiga ili nečijih, neko za 50 godina da sada misli da to treba da bude kanon kako ljudi treba da žive, razumiješ, shvataš… Da sad on uzme neku ne znam, moju knjigu, ili nekog drugog pisca savremenog, pa kaže evo vidi ovo Bosna, evo ovako treba da bude, ne treba, ne pišem ja, ne rješavam sudbinu Bosne u svojim knjigama… Razumiješ, to je…

SMILJA: Da, nekako…

ŠEHIĆ: Mislim da je to nepovjerenje, da su ljudi temeljno, al ono, ta zvuči glupo riječ, nepovjerenje… Niko nikome ne vjeruje. Razumiješ, ja sad odem da kažem ovim ljudima koji misle da svaki Faruk mora biti Faruk i da on mora biti SDA, ne znam, nacionalista, da treba da ide u džamiju, da… razumiješ… da klanja, da ovo… Shvataš… Ti ljudi meni, kad bi slušali sve ovo što ja tebi pričam oni ne bi vjerovali i dalje. I onda jebiga, kako ti da… da konstruišeš išta što je normalno kad si u startu, kad ti ljudi u startu ne vjeruju, misle  da je to neka urota. I oni misle da je to neka urota, da ovdje, shvataš… Meni je u ovakvoj državi muka živjeti, znači u ovakvom Sarajevu, a zamisli sada da je cijela Bosna, znači da su samo Bošnjaci, Bosanci, kako god, muslimani u njoj, kakva bi to bila država… I da ovakvi vladaju, Bakir i ovakvi kakvi vladaju, razumiješ… Ja ne bih prvi živio u toj državi, razumiješ… Shvataš, besmisleno mi je i ovako, shvataš… Ono jedino, ne bi mi bilo žao, pravo da ti kažem, da živim u državi koja bi bila lišena ljudi kao što su Dodik. To bih volio da živim, bio bih sretan, Čović, ne znam, eto… Bakir, spomenuo sam… Ja njih ne izjednačavam, nije to relativizacija. Svako ima svoju krivicu, recimo Bakir najveću štetu nanosi SDA, svom narodu, nisu oni protiv Srba i Hrvata. Ovi drugi jesu protiv, u nekom smislu, nas normalnih i razumiješ, ono… Shvataš, u kojem smislu… Ono jebiga, čovjek te vrijeđa, mislim ja se ne vrijeđam na to, al ` hoću reći da ono, vrijeđa narod kompletno, ono sve najgore priča, ono… Ovi… kako se kaže, Čovićevi ti gurui intelektualni, koji su kreteni kapacitetom, znaš, to su poturice i tako, poturci, poturci, i tako dalje, nije bitno…

SMILJA: Omalovažavanje ljudi…

ŠEHIĆ: Al` to sve stvara frustraciju kod ovih hajmo reći, nekog glasačkog tijela koje mozda ne bi ni bilo nacionalističko, al ima li on nekog izbora kad pogledaš, izuzev par tu lijevo liberalno gradjanskih stranaka koje su tako proklamovane, samoproklamovane, je l`. A opet su mi draže takve nego ove, jel nego ove koje nisu takve, je l`. Onaj… Razumiješ, šta, gdje, šta ti nudiš izbora, ono, shvataš, tu… Ono što si ti ovo citirala Bursaća, naravno da ima ljudi koji mole Boga da bude rat, prvo zato što ne znaju šta je rat, zato što su mladi i žele da se osvete, je l`, tako to… Mislim na Bosnjačke nacionaliste, jel. Ja sam pis`o tekstove, tu, ono, prije kad je bila ta frka u novembru, kad sam otiš`o tamo u Švicarsku tada sam pis`o ono, da trebamo biti za mir, znaš, ono… Ne treba sad huškati ljude i shvataš, govorit`, sad ćemo mi pravit` paravojsku, nije sad vrijeme, pa i ljudi počeli su da se boje, i onda neki ljudi govore zbog nekog straha, vidi kako oni, hajmo i mi… Kao vidi, oni se spremili… Majmune… Ne možes ti tim ljudima reći, čekaj, polako… Nije to, ako bude, kad dođe vrijeme da se ratuje naravno da ćemo napravit` vojsku, nije problem, razumiješ. Al` ne treba pravit` paravojske i te strahove te širiti kako ne treba, a ne treba.

SMILJA: Da, to sam ja napisala recimo zato što je tu bio jedan momenat kad sam stvarno vidjela…

ŠEHIĆ: Mi smo visili brate, znaš kol`ko smo mi visili, čovječe, ono kad je onaj helikopter, oni kad su oni EUFOR, to je `vako bilo… Ja sam sreo neke ambasadore, da ih ne imenujem, koje znam `nako iz viđenja… Jednog stvarno kojeg smatram da je potpuno pošten, dobar, probosanski… nije, pobosanskohercegovacki (smijeh), ovaj… I on je meni rek`o da ono, da je situacija kao haotična je l`, da je ono, on, čovjek se prep`o…. Ono, boli njega kurac, otići će on… Nije on…

SMILJA: Kad se to desilo?

ŠEHIĆ: Pa u novembru, ono, prije nego što ćemo, pred kraj oktobra, ono kad je bila frka, kad Dodik, secesija, povlačimo se, ode sve u pičku materinu, znaš kad su se ljudi pravo prepali. I onda on, čovjek stvarno, znaš ono, baš je ono, lik sasvim normalan, onaj… Da ga ne spominjem, je l`, nije bitno…

SMILJA: Okej…

ŠEHIĆ: Ovaj, ono… Sreo ga ja slučajno, nešto jeo, ručao… Hoću reći, još sam bio na razgovoru s nekim, ovaj, kao pisac, je l`, ono, pa zovu me… Skoro sam trebao, s jednim zamjenikom ambasadorom, nije me zvao, vidiš moraću…

SMILJA: A je l` vidiš možda, onaj…

ŠEHIĆ: Otiš`o sam predaleko… Uglavnom…

SMILJA: Al` ne, to se sve vrtimo, to je taj momenat, ustvari, cilj svega ovoga Faruk je da se ispetljamo nekako. I ja iskreno mislim da u razgovoru s ljudima se pojavljuju te… obrisi bosanstva, ali pravog bosanstva, u smislu…. Zasad je to jos kulturološki, jer to su razgovori o ljudskom, o individualnom, tvom identitetu ili nekih drugih ljudi s kojima sam razgovarala, al` tu se pojavljuju te crtice upravo… koje… koje oslikavaju taj jedan kulturni prije svega, lični i… i dubinski identitet koji uopšte ne postoji u političkom životu. Znači prvo što smo rekli da je izbrisan, nemaš uopšte tu opciju, i ne spominje se nikad, zato se toliko izjednačava sa tim nekim unitarizmom i zato postoji ta neka, ono… zaziranje od toga, jer ustvari, nikad nije… ispričan i imenovan, mi smo to sve negdje znali i osjetili, isto k`o što si ti rek`o, možda je to Jugoslavija, al` u neku ruku je Jugoslavija projekat, Tito je odlučio u nekom trenutku da se ide od, da se ne stvara taj jugoslovenski identitet, nego da se upravo ide na, je l`, republike ili šta ja znam, da bi valjda neke ljude, onaj, smirio i ispoštov`o… i identitet se uglavnom u svijetu sve gleda kao neko ko nismo mi. Al` nikad niko nije stvarno sjeo i stvarno isprič`o… Mi smo sve priča, ono, mislim, čudno je to, to isto sve što ti spominješ… Priča je suština života, ljudi su priče, znači to sad šta ispričaš i kome šta ispričaš, nažalost glasnogovornici koji su kod nas pričaju totalno nebulozne priče koje imaju kontraefekat, tj. efekat koji oni žele, ali koji prouzrokuju ono, netrpeljivost, uznemirenje i održavaju ovu situaciju kakva jeste. Ali, ja… ja znam po sebi zato što, ova priča ide zato što sam ja takva, da to pravo bosanstvo stvarno postoji i da je to toliko duboko, jer je to stoljećima se stvaralo, i to koliko god oni to negirali, koliko jak ovaj pritisak koji je bio znači u zadnjih 30 godina, bio je prije, al` pogotovo ovo sve, od rata, od čišćenja, znači teritorija očišćena i sve, i pored svega toga, to je toliko jako da opstaje i ostaje u ljudima.

ŠEHIĆ: Jeste, to je činjenica, oni to…  Al` to, jebiga, to je Nezruk je to par puta pisao, tako, im`o je te tekstove, na tom tragu… On se isto bavio, njega možeš, jel`, možeš njega naći…

SMILJA: Ma on je bio isto na, znam njega dugo, al on je toliko… Ne ide… on ide puno na emocije i ide priča u krug tu neku priču, niko kažem ti nije sjeo, da dovedeš tačno neke crte…

ŠEHIĆ: Pa ne, mislim na taj… na ljepilo…

SMILJA: Jasno, na tu srž…

ŠEHIĆ: Na ljepilo, na ljepilo…

SMILJA: Al`  ne možes nać` tu dok ne sjedneš i ozbiljno ne porazgovaraš, zato, ovo, ustvari, zato je i zamišljena ova priča k`o jedna mreža. Pa kad mapiraš, evo počela sam mrežu, ne znam, isjekla sam iz novina ove omladince, umjetnike, i neki projekat koji su radili, i tako da izgleda ta mreža, gdje ti možeš onda vidjeti tako te niti, i kad ispričaš, kad se stvori narativ kao prva, kao podloga, da se onda to utemelji na nekom političkom nivou.

ŠEHIĆ: Ne, hoću reći, Nezruk, je spominjao da oko tog, pisao, ponekad… oko tog ljepila što to drži Bosnu, da toga nema davno bi se, znaš, lako bi se onda raspala država, znaš… Mislim, ovo što si spominjala unitarizam, svaka država je unitarna, mislim, ono…

SMILJA: Teži, je l`…

ŠEHIĆ: Šta znači unitarna, mislim šta znači unitarna država… Al` to se stavlja kao bauk ovdje, u smislu da se daje još veća lokalna samouprava da bi se rascjepkala država koja je ionako prerascjepkana. Mi treba da budemo ono, još u smislu jedne, jedne vlasti, jednog predsjednika ili tri predsjednika, pet, deset… ali da bude to čvršće, jebiga, već smo mi na dva dijela, pa i ovaj drugi dio je sad podijeljen na kantone… hrvatski, bošnj… ovaj… tako da… da je to… to bosanstvo koje, je l`, nije napisano, koje nije, je l`, isteoretizirano, koje nije  ubačeno u neku teoriju, neki manifest, ono postoji, naravno, to što si rekla, te stoljetne veze, i ljudi žive tako tu, i onaj…

SMILJA: Da, ljudi se osjećaju usamljeni, nemaju ništa da se ono… Zato ti kažem, nakon tog razgovora, svi su bili, ta šačica ljudi, nas 20-30, od tog mladog dječaka i nekih ljudi, starijih žena i svih, svi su bili ono, ushićeni, jer su u jednoj zvaničnoj instituciji čuli…

ŠEHIĆ: Skup istomišljenika, znaš…

SMILJA: Pa dobro, skup istomišljenika, da, al` ti, ti istomišljenici nemaju… Nek je nas pet posto, deset, ja mislim da je mnogo više ustvari… Onaj… Osjećaš se totalno…

ŠEHIĆ: Pa znaš šta… Nema taj glas razuma, to je sitno… malo, je l`… Pogotovo sada, ovo kad je bilo, prije Ukrajine, prije rata, agresija, napad na Ukrajinu, znači, to kad je bilo s Dodikom, to kad je bilo, skupština ta njihova, povlačenje, nadležnosti države, blablabla i to, pripreme za secesiju… I ovaj… što su bile neke ozbiljne stvari, ali je l`, ono…

SMILJA: A jel ti vidiš to kao da je dirigovano od negdje, iz nekih centara, ili, kako bi ti te igre okarakterisao?

ŠEHIĆ: Pa znaš, to je… To je sasvim, nije to nešto teško vidjet`, jebiga, to je… onaj… manje više svaka baba zna… Mislim, ne radi Dodik to ništa sam, to ti je… Naravno da je on dirigovan od Vučića, već kako se kaže, to ide do Putina, neke stvari jel ono, oni su uvezani, to je ono mreža, nije to, znaš, kad je ovaj, kako bih ti rek`o… Ja ne vjerujem ni da je ovo sto je Vučić rek`o, to nema veze sa ovom temom, ali kad smo već tu… On je rek`o, kao Srbija je, kao glasao je za onu osudu agresije, ali naravno neće sankcije, ono, to je neko, ne znam šta se tamo dešava, jer nisam neki ekspert za tu srpsku je l`, političku zbilju, je l`, al` ja moram ti reći da ja ništa ne vjerujem to što on, jer on je jedan veliki, ono… Ima Cioran jedna knjiga, “Istorija i utopija”, i ima, ima esej o Rusiji i ima esej o diktatorima, gdje on kaže da su diktatori ljudi koji imaju sposobnost da se pretvaraju, shvataš, za tu mimikriju, imaju tu… glumačke sposobn… znaš, imaju jednu, imaju jednu ogromnu sposobnost pretvaranja pred masama, razumiješ… K`o što on plače, sad on, razumiješ, što se na Twitteru ljudi zajebavaju iz Srbije, ovi ljudi neki normalni, što bi se reklo, kažu, ovo da se treba rat da se zaustavi u Ukrajini treba samo da bude lakše Vučiću… On, toliko se čovjek pati, shvataš, da to više nije rat bitan, nego je on bitan i njegova patnja. To je ta moć da se pretvara, to su, ono, on plače, bukvalno je plak`o, skoro sada, napaćen je, on je napaćeni Bošnjo, je l` , ono što se kaže ovdje… Napaćeni Srbin je l`, kako su rekli, ne znam, Bošnjo još nekako napaćenije mi djeluje… Hoću ti reći, to su politički projekti, ono, nije to ništa… Možemo mi misliti šta hoćemo, al` to su ono projekti, to se radi planski… Možda nekad se nešto iskoči previše ili se povuče previše…

SMILJA: Pa ti znači, ti vidiš svijet kao neku sferu interesa koja je podijeljena, na primjer na taj…

ŠEHIĆ: Pa znaš šta, ja tako ne gledam svijet. Ali ja gledam ovaj nšs mikrosvijet jer nažalost tu živim…(smijeh)

SMILJA: Da…

ŠEHIĆ: Ja sam prinuđen, ja da živim negdje, ne znam, šta ja znam, na Sardiniji, mene bi živo bolio kurac. Dobro, mislio bih na Bosnu, ono, naravno ne bi me bolio kurac jer mati, otac su mi tu, prijatelji, ne znam, porijeklo mi je odatle, znaš, to je ipak neka moja zemlja, jer nemam rezervnu… Ja uvijek govorim zemlja, ne govorim država… Znaš, to…

SMILJA: Ne, pitam za tvoje geopolitičko nekako gledanje svijeta, da li misliš da su tako podijelili sfere, pa smo i mi tu kao neki pijuni, ili….

ŠEHIĆ: Pa dobro, jesmo, naravno da smo mi sve to, neki sitni igrači, u rukama većih, je l`, blokova i sila, to je logično je l`, al` ono, mene prvenstveno od svega toga… Mene to, ja tako naravno svijet ne gledam, zavisi kako ga gledam, kao komentator politički, gledam kao kolumnista, kao pisac gledam sasvim drukčije…. Moj svijet ja gledam uglavnom kao pisac, tim očima, a to je nešto puno, da ne kažem malo veći level gledanja… (smijeh) U tom svijetu u kojem ja gledam je to nešto sasvim drugo, onaj… Kako ga ja zamišljam i šta pišem o njemu, ove stvari koje se dešavaju u Ukrajini su male mace i to… (smijeh) To je svijet kojeg ja ne prorokujem, ali kojeg stavljam u budućnost, je ono… se sve već desilo, ovo jel, što mi sad živimo, je l`, neku tu…

SMILJA: Roboti nam dolaze…

ŠEHIĆ: Pa ne samo to, nego u smislu te čekanja te apokalipse, ono, jel, hoće li biti nuklearni rat, kod mene se to već sve desilo, ono sto pišem, u jednoj knjizi… Imaju i druge knjige… Tako da ja, ne idem ja nikad toliko daleko u te… Ne bavim se ja geopolitikom, nije to moja, ono… branša, al` mogu ono, mogu čitat` ljude, čitam tekst… Znaš, mislim, mogu…

SMILJA: Ne, ali gledam više kako objašnjavaš onda da li taj pogled neki utiče na gledanje situacije ovdje i kako su podijeljene te sfere…

ŠEHIĆ: Pa znaš šta, jebiga… Naravno da sve to stoji, ali jebiga, ja nisam toliko… Davno sam otišao iz teorije neke, ono znaš, kao pisac ne trebam tu bit` toliko… Ne želim se…

SMILJA: Šteti… (smijeh)

ŠEHIĆ: Ono znaš, da idem ja da čitam ove neke post post post je l` neke filozofe i teoretičare, sve super i ono, odgovori već postoje na ovo što… (smijeh)… Već to, već je sve napisano, je l`, onaj, al`… Mene zanima moja pojedinačna sudbina, tvoja, ovog, onog, ovo sto mi sada živimo, nećemo živiti hiljadu godina… Evo ja sad imam 50 godina, ja trebam sad… Pa jebote pola života sam potrošio u ovoj jebenoj državi i ono… Mislim, sve ti postane nekako apsurdno, ali šta ću, moram, gdje ću, ono, moram tu živit`… Onaj… Tako da….

SMILJA: Pa da ima to, recimo, da postoji ta politička opcija bosanstva, bosanskohercegovačke neke, ne znam, pro-bih politike, da li bi ti bio član ili učestvovao?

ŠEHIĆ: Ne bih, ja bih podržav`o to…

SMILJA: Podržavao…

ŠEHIĆ: Al` ja to i sad `vako radim, ja to, ove stranke koje ja podržavam su na tom nekom fonu, iako one nisu artikulisane je l`…

SMILJA: Da…

ŠEHIĆ: Do kraja i tako…

SMILJA: Na primjer, Naša stranka ili ko…?

ŠEHIĆ: Pa SDP naš, ne znam ko tu ima, te neke… ne znam, to, taj neki…

SMILJA: Oni su upali u te zamke razne…

ŠEHIĆ: Pa da, ali nemaš ti, ne znaš… Ne bi ni glas`o sad, evo glas`o sam ovdje, glas`o sam za ovog Srđana Mandića, ne znam…

SMILJA: Koji su prodali na kraju sve ostalo…

ŠEHIĆ: Pa ne znam…

SMILJA: Da, to kao opcija…

ŠEHIĆ: Pa šta ja znam, svi kažu, eto glas`o sam…

SMILJA: A šta, hajde da se vratimo u rikverc, ne znam koliko imaš vremena Faruk i nećemo da te, onaj… da se možda vratimo na korijene…

ŠEHIĆ: Al` ja ne mislim da će to… Bosanstvo, kao…

SMILJA: Da idemo iz prošlosti, iz sadašnjosti da se vratimo u to neko…

ŠEHIĆ: Neće to ništa promijeniti kod nas ovdje zato što je politički sistem takav da bilo kakav identitet ne može ništa promijenit`.

SMILJA: Misliš u smislu…

ŠEHIĆ: Ono, dobro je kao neka startna osnova, on treba da postoji, treba ga naći, treba ga reafirmisati, je l`…

SMILJA: Misliš u smislu Dejtona ili…?

ŠEHIĆ: Pa da, Dejtona i…

SMILJA: …Ili stranih politika i…?

ŠEHIĆ: Dejtona, koji je nama u ustavu, ustav nam je taki jebiga…

SMILJA: Pa dobro i to se… To ti je vrlo… Ja sam recimo iz mirovnih studija, to je neka moja, jel, pozadina… To ti je nečuveno u svijetu tom da je… Jer mirovni sporazum kad se potpiše, sama definicija toga, u međunarodnom pravu, je nepokolebljiv, znači, ne može se mijenjati, ne postoje opcije amandmana… Onaj…

ŠEHIĆ: Izuzev ako sile koje su ga napravile ponovo…

SMILJA: Opet da… Onaj… Eto, to je nama ustav koji je takav kakav jeste sjedi i to je jedna velika…

ŠEHIĆ: To, pa ja mislim da je to…

SMILJA: Prepreka…

ŠEHIĆ: I… jebiga… Pazi ti, računaj sad ovako, da je tokom rata otišlo, ne znam koliko stotina ljudi… Sto hiljada i nešto i preko su poginuli, je l`, nema tih ljudi, neće nikad više bit`… Znači biološki su oštećeni svi, ne govorim ja Bosnjaci, Srbi, nego svi… Svi, Bosanci i Hercegovci… famozni. Nema ih, mrtvi ljudi… Imaš invalide, ranjene, PTSP, ove što su sjebani, nikakvi… I imaš to da je iza rata otišlo, da sada u valovima odlaze ljudi, je l` ono, znači imas jedan odljev, ne mozgova, i ruku i nogu, lopata, je l`, nije samo mozak, odlaze svi… Recimo, moj grad, Bosanska Krupa, koji, mi smo se obnovili, ono bukvalno, iz pepela, ono, feniks ptica… Oživili… Sad, grad srušen… Jedan od najsrušenijih u BiH… Potpuno… Zapaljen sav, uništen… Na trgovima gradskim drveća rasla, u kafani gradskoj drvo, znaš, mislim, to je nadrealizam… Ovaj… to smo sve obnovili, je l`, vratili se, jebiga, u tom su ljudi umirali, je l`, postali stariji, vratili su se novi i mlađi, taj optimizam se istrošio, ja to pišem, je l`, u knjigama… Donio sam ti knjigu tu, da ne zaboravim…

SMILJA: Odlično…

ŠEHIĆ: I ovaj… Moram kupovati… Moram kupovati novi radni sto, jer sve pišem na fotelji i onda me kičma boli, znaš…

SMILJA: Počni s jogom, dođi kod mene na čas joge, ja imam problema sa leđima i radim jogu sad…

ŠEHIĆ: Kičma…

SMILJA: Znaš kako, imam gore sobu tu za jogu, znači bukvalno ako ti treba neke vježbe da ti pokažem… Hvala… Čestitke, baš je krenulo, drugo je već izdanje…?

ŠEHIĆ: Ma mal` je tiraž, eto, mala knjižica… I hoću ti reć`, i mi smo taj grad obnovili i sve to, al` tu nema života, kako bih ti rek`o… Nema tu života, ovo što si ti pričala za Ukrajinu… Ljudi su se nadali, i ja sam to pratio kroz svoje knjige, pisao sam o toj skali nadanja je l`… da će to biti onaj život, al` mi to iza rata tada, to ne znaš, to je dobro, dobro je ne znat` da nećes uspjeti… jer onda bi odmah odust`o… (smijeh)… To jest, treba da bude veličanstven, ne taj neuspjeh, nego morali smo se mi vratit` u taj grad, vratiti se u to naše ležište, u te saksije, u sebe… I ovaj… I onda… Bez obzira koliko bi to poslije bilo loše, bitno se vratit`, dobro se vratit` kući, je l`, to je dobro, dobar osjećaj… Prestati biti izbjeglica i tako, patiti se, mučiti se… Bolje se mučiti na svom, tamo umrijeti… Na zgarištu tom nekom… I to je nešto, i to je… I to je neko dostignuće… I ovaj… I onda su ljudi vjerovali, imali su taj optimizam i onda se on naravno istroši…Ne možeš ti više, nisi taj čovjek, nisam ja taj čovjek koji sa dvadeset godina, devetnaest izlazio u te kafiće, pio, zajebav`o se, nema te, znaš, to je, to je kraj osamdesetih, početak devedesetih, znaš to… one osamdesete neke, sredina, ta muzika znaš, taj svijet… čak da nije bilo rata bila bi neka melanholija, tuga za tim što je nestalo, život ide dalje… Tako da, ta potraga, tih ljudi, je l`, eto govorim za svoj grad, al` to je svugdje tako…Ti više nemaš, ko god je mogao je otiš`o, jer nema, te fabrike neke koje su napravljene, i napravljene su, one su izgorile pa su poslije neki drugi… Ima i fabrika, grad izgleda čistiji nego Sarajevo, sređeniji je infrastrukturno nego Sarajevo, mali grad, je l`, čist, ono beskrajno čist ko bombona, sve sređeno, ljudi poštuju zakon, sve, nema, mislim… Ovaj, i… Al` nema tu života… I onda ko će, kako će tu da živi… Vidiš, ovo je najveći grad pa ima neke dinamike je l`, razumiješ, zato što je najveći grad, pa odlaze ljudi, dolaze i tako stalno, neko mijenja nekoga…

SMILJA: SFF… (smijeh)

ŠEHIĆ: Pa ja… Jebiga, i ovaj… I drugi festivali… Grad festivala.. I ovaj… Nekima je super, jebiga, šta ja znam, ne mogu reći da mi je loše kad znam da ljudi ono… Znaš… Ja gledam, meni sat od 500 maraka, eura, ništa, znaš, mislim ono nisam neki bogataš ali… Lupam, hoću reć`, zaradim pare, ja ću ih potroćit`, boli me kurac, neću kupit`, hoću kupit` dobre stvari, hoću da imam dobre stvari, uvijek sam volio da imam dobre stvari, takav sam rođen, šta, nisam šminker, al` neću da platim triput, hoću da imam nesto čvršće… Ali nemaju ljudi, meni je žao ljudi, ja imam empatiju za ljude, razumiješ, meni je žao ljudi, nemam ja puno para je l`. Ja kad imam para ja bih volio dati nekome, nekom djetetu, znaš ono, kako ću ja sad pomoći ja nekome, razumiješ, treba i meni nekad pomoć, al` hocu reć` ne u parama… Ali šta kad imaš te pare kad su svi ljudi oko tebe sjebani. Šta ću ja… Pa ja ne bih sad ušao u tramvaj kad bi mi neko sad platio 100 eura, ne bih uš`o u tramvaj, hodam, idem biciklom…

SMILJA: Sjeb teški…

ŠEHIĆ: Pa ono, prljavo, užasno, smrdi.. i ono, seru, pišaju, znaš, užasno… Mislim…

SMILJA: Hajde dobro nije toliko…

ŠEHIĆ: Trolejbus novi, znaš…

SMILJA: Iz Bjelorusije, da…

ŠEHIĆ: I ono, hoću ti reć`, nemaš ti uslove znaš, ti moraš živjeti u nekim čahurama, bubble-ima, mjehurima, kao što i živimo zbog drugih razloga, ali ovaj… Šta onda… Imaš tu neku elitu koja je jedan, dva, tri, četiri posto, imaš ove što rade u budžetskim, njima je kao manje-vise ok, jer jebiga može otići, ono…

SMILJA: Je l` ti sad vodiš neko klasno pitanje…?

ŠEHIĆ: Pa da, naravno… Dođe do toga da nemaš ti sada… Imao sam skoro neki intervju pa ono zaboravim šta sam mislio… (smijeh) Ono, pitala me nešto, nije raspad Jugoslavije, ali Bosna i to, život… Pa ono, kako nema tog građanskog sloja, nekog srednjeg, znaš, ne mislim ja na neku srednju, onu srednju zapadnjačku klasu, al` eto… hajmo reć`, nemaš ti neke…

SMILJA: Nepaćenike…

ŠEHIĆ: Pa nemaš tu neku urbanu, građansku, al` ne mislim kulturnu rasističku, mislim sad da pljuju ove neke jade dole što ovako slinu otresaju… Ne mislim… Lumpenproleterijat…  Mislim, normalne ljude… To ti je sad, svi ti ljudi su otišli tamo na zapad… Ja ih znam iz Sarajeva, ja nisam iz Sarajeva, živim tu 25-26 godina, sedam, ali znam ljude koji su otišli, znam u Berlinu, znam u Pragu, znam…. mislim znaš i ti vise… koji su otišli ne zato sto nemaju para nego neće da žive tu više, da budu u psihozi, da čekaju novi rat, znaš, da slušaju te priče, ono… Tako, ko god se bavi IT-jem i ovo, to je neka srednja klasa, je l` sada… Ovaj… Oni odoše, jarane… Znači to, tog vrste poslova koje možes raditi ono je l`… Nove tehnologije i to, to neće niko tu ostat`… I onda kako da ti praviš tu neku stranku i da praviš to neko to bosanstvo, s kim, s čim? Sukim, što bi se reklo, sučim?… (smijeh) Mislim, ima i dalje tih nešto, ostataka, ostataka, tih kao ono kad se ono raspadne radioaktivni element pa ono raspada se sto godina, tako mi…

SMILJA: Pa da, ali jednostavno se nema, ovaj, to sam baš imala vrlo neku čudnu viziju… Prošli vikend ja mislim da sam otišla, ovaj, na neko druženje u galeriju… Omladinci, neki ovako mojih generacija… I baš sam imala taj osjećaj, sjedim tu i nema više tog kvaliteta… Taj neki kvalitet je baš falio, ali onda, to je bilo kad je tek krenuo rat u Ukrajini i baš je ekipa, ono, sve je bilo, ono, kako su se opustili tačno se vidjelo da su svi trigerovani i svi su PTSP-ovci, svi su ono, nikom tu nije bilo dobro, al` su došli su tu upravo da to nekako izbace… I ovaj… Ja sam pomislila u tom trenutku, okej nema to, taj neki kvalitet što mi tražimo, al` mi smo tu koji jesmo, i s tim što jesmo moramo raditi… Jer isto misao jednog druga koji je bio veliki saksofonista, još je je l`, onaj…  gdje mi je rek`o, u Banjaluci smo se znali, kao, publika, nema publike – svi su se žalili jer on svira jedan vrhunski džez, on je, ne znam, u Londonu obrazovan i ono, završio na nekim drogama i nije baš dobar, ta neka čudna sedamdeseta je l`, kasne sedamdesete generacija – on je rek`o: “Smiljo, publika se pravi.” Znači ti jednostavno, tu nema odustajanja, ti moraš radit` na tome i isto tako bi se reklo za ovo sad, onaj… Jer tad sam baš imala taj osjećaj kao, nema neke tuge prvo, al` sljedeća misao mi je bila odmah – ok, mi smo tu koji jesmo… I šta onda, drugačije sam odjednom počela gledati te ljude… Umjesto tog nekog, nostalgije, očaja ili ne, ne može, više- kako ćemo sad? Ovo mi je bio baš bitan momenat jedan…

ŠEHIĆ: Ljudi kad izgube energiju ne mogu se više baviti svim stvarima…

SMILJA: Pa znam, da…

ŠEHIĆ: Pa šta ću ja sad, jebiga, ja sam radio za tu CNA, Centar za nacionalnu akciju, iš`o s tim veteranima, mislim, dobro, plaćali su me, i kad nisu i kad jesu, nije bitno, ja sam to radio… Ne mogu ja u sve, ne mogu ja sve biti… Ne možeš biti renesansni čovjek. Mislim, jebe mi se, hoću da živim svoj život, ono, gledam da odem u ribu, ono, da imam neki normalan život, ono, je l`, kol`ko se može bit` normalan…

SMILJA: Ma okej, da… Niko ne očekuje te stvari, ali eto da imamo makar neku viziju… Možda kad dođe vrijeme pisanja ovog svega Faruk ti možeš uskočiti… Ako se napiše šta… Al` htjela sam te, hajd` prije nego što odemo skroz daleko, onaj, da se vratimo na neke početke, jer ustvari dio ovoga je skontat`… Ja stvarno ne razumijem, možda si ti dobro rek`o, ti ljudi koji su takvi, oni ne vide ili ne mogu da vide, ono, da neko nije k`o oni, i odmah te svrstavaju u taj koš, to je ustvari pitanje: Kako shvatiti drugačije? Suština bosanstva koja je upravo bila ta neka lijepa, taj neki balans, gdje si ti, ono… u drugačijem, ma koliko god isto bilo, to je drugačije, ti učiš te neke tu… nuanse i suptilne male razlike i razumijevanje za drugo i za drugačije… I sad je to totalno nekako, onaj… izbrisano, i sad, kako… Ja stvarno nekad ne mogu da razumijem kako su oni došli do toga, da te tako…

ŠEHIĆ: Znaš šta, pristali smo, mi svi smo pristali, kako bi` ti rek`o… To je jedan, ono što sam ja rek`o… Ljudi su ustvari u prevlasti diskursu… Diskurs je, po definiciji bili koja upotreba jezika… Ne mislim sad samo jezika… Politički diskurs. Jednostavno se pristalo na to, pristalo se… Šta ja znam, ne znam…

SMILJA: Negdje je servirano…

ŠEHIĆ: Ne bi ljudi da se zamjeraju, mislim znaš… (smijeh)

SMILJA: Ma da, ali ti nisi postao takav… Kako se ovo…

ŠEHIĆ: Pa dobro, nema nas puno, mi smo sami, ja se nekad osjećam kao disident ovdje, iako niko me ne proganja…

SMILJA: To ti govorim, ali zato što…

ŠEHIĆ: Ja sam otpadnik od mejnstrima, od politike, ali ja sam to uradio… I oni bi mene odbacili svakako, neće mi pomoći, mislim što bi… Misliš da će mi dati pare za prevoz, knjige, čovječe…Pa čovječe ja sam išao na crowdfuning… Ja kad kažem da sam bosanskohercegovacki pisac, to je vrlo upitno. Jesam zbog publike i zbog recepcije, ali ja nisam pripadnik, ja nisam, nije meni bosanskohercegovačko društvo ništa pomoglo, ovo oficijelno…(smijeh)  Jest društvo, jesu ljudi, ali nije vlast…

SMILJA: Jasno…

ŠEHIĆ: Ja sam knjigu, imaš ti, to bi se reklo… Kad se rodiš u vidu jugoslovenskog hrvatskog srpskog pisca… Tvoja drzava čak i ako te ne… Recimo, zašto je Srbija država a mi nismo… Recimo, oni tamo i kad ne vole neke ljude, k`o mog druga Sašu Ilića, oni znaju da je on dobar pisac, da je on dobio NIN-ovu nagradu, nije bitno… On, njega mrze, volili bi da ga ubiju, mislim volili bi da ga nema, al` ce pomoći i njemu u nekom smislu, mislim, kako bih ti rek`o…

SMILJA: Prepoznaju makar neke…

ŠEHIĆ: Službeno će ga mrziti, je l`, ono… Al` ako bi došlo stani-pani, dali bi i njemu neke pare… Ono, naravno oni politički gledaju, je l`, svi, da te nema…

SMILJA: Da te preokrenu…

ŠEHIĆ: I ti recimo, kad si takvog identiteta, kao što sam ja, bh pisac, ja gdje god sam doš`o, jedino ako je neki normalan ambasador onda će on doći jer to mu je dužnost, ja sam… Jebiga i ja sam Edin Džeko, ne jebe te niko dva posto… (smijeh) Samo što se bavim branšom, i ja sam dobio neke nagrade tamo, i ja sam isto neka prva mjesta, isto dajem golove… Ne samo ja, al eto recimo govorim samo za sebe… Pa jebemu mater, preveden sam na 16 jezika, razumiješ, nijedan taj jezik nije bio štela, da sam uganj`o štelu bilo bi 26 jezika… Sve prirodno nekako, dobio sam neke nagrade ovdje koji ljudi ovdje koji se bave sto godina… Razumiješ… Al` nisam ništa tražio za to i zato me nema, kao da me nema u tom njihovom svijetu, ima me u drugom, nekom našem svijetu nekom, imamo, je l`, svoje svjetove…  I ono, osjećaš se kao disident, niko te ne proganja i ne ugrožava u tom smislu, jesi, egzistencijalno si ono… hajd neću reći odbačen, al` niko ne stoji iza tebe, razumiješ… Što ja ne idem na crowdfunding za svoju knjigu na engleskom jeziku, zašto moja država ne pomogne… moje izdavaštvo… ovaj, jel…

SMILJA: Zasto što kupuju vikendice na Bjelasnici…

ŠEHIĆ: Pa eto, ovaj… Ili što… Ili… A recimo u Sloveniji, da, oni promovišu svoju kulturu i ta moja izdavaštva najvise objavila knjige iz Slovenije i Hrvatske, jer oni imaju pare …

SMILJA: Al` sistem ovdje Faruk je upravo antikultura… Zar ne vidiš…

ŠEHIĆ: Ali ja bih čak cijenio nacionaliste koji su kulturni, kako bih ti rek`o, kulturni, koji su ono… državotvorni. U smislu… Ne slaže se sa mnom, al` zna da sam ja dobar pisac, majku mu jebem, ja sam isto taj Edin Džeko… Al` neće to… Jer oni ne… Znaš zašto neće, neće ne samo jer nisu državotvorni, nemaju oni veze s državom nikakve… U pravom smislu državotvornosti, k`o sto je radio Emerik Blum, ne znam ili, Hamdija Pozderac, drugi ljudi koji su napravili ovu jebenu državu u nekom smislu, je l`, i drugi, i oni u Austro-Ugarskoj koji su bili činovnici sa vizijom, koji su pravili, crtali ovaj grad, jebiga, pa i u tursko doba… Ti ljudi su bili državotvorniji od ovih sada.  Oni preziru kulturu, mrze je…

SMILJA: Upravo to ti govorim…

ŠEHIĆ: Boli njih kurac, mislim… i za Džeku, mislim, čovječe… Jasmila dobila hiljadu nekih nagrada, ja mislim da tu niko nije buket cvijeća uručio… Zato što je ona isto politički ono, osiona… Otišla je odavde, jebiga, rek`o joj je onaj, iz one stranke jedne, ako ne budeš u stranci nećeš nikad dobiti pare za film…

SMILJA: Za koga, za ovu…?

ŠEHIĆ: Za Aidu… I za nešto drugo, prije, prije Aide, prije, ne, ne… Rek`o je Dino Konaković je rek`o, to je ona rekla… Ono kao, ništa nije rekao u smislu da je zajebav`o, rek`o joj ono, znaš kao, tad je ona uzela stvari i otišla u Berlin, ima tome deset godina… Hoću ti reć` znači… Odavde je žena sve to, jebiga, i ono… Za nas se čulo preko njenog… I preko ovog, hoće li biti rata… Znaš, nemaš puno tih…

SMILJA: Naravno… Oni su antikultura…

ŠEHIĆ: Ali to je mrzilaštvo prema kulturi, znaš…

SMILJA: Pa zato što ne odgovara njihovom sistemu, pa zašto komunisti, eto jedna stvar koju ja jako cijenim, eto ja sam slavistiku tu završila… Kad ti vidiš šta su oni u onom SSSR-u, kako se zove, Sovjetski Savez, gdje je bilo po tim nekim mjestima, znači 5% pismenosti, 7% pismenosti, 10% pismenosti, 15% pismenosti, oni su za deset godina sjeli i….

ŠEHIĆ: Znam, to su i kod nas…To su dobre stvari, naravno…

SMILJA: I to je taj jedan… gdje je bilo drugo rangiranje, a sad imaš sistem gdje… sad su za Dan nezavisnosti prošli sa onim džipovima ba… Ono vidiš…

ŠEHIĆ: Znam, pis`o sam na Twitteru… Pis`o sam u tekstu…

SMILJA: Pa upravo… Al` to je potpuno ono, javašluk teški…

ŠEHIĆ: Ja uopšte nemam nikakav odnos prema tom Prvom maju, ne zato što ga ja mrzim, nego zato što…

SMILJA: To je Prvi mart, Faruk… Al` dobro…(smijeh)

ŠEHIĆ: Šta?

SMILJA: Rek`o si Prvi maj… (smijeh)

ŠEHIĆ: Ali to je meni bezumno, neki vatromet bolan, kakav bolan vatromet, daj narodu, daj pomozi nekim ljudima… Za te pare se mogu, ne znam šta su mogli… Dobro, nije ovo da ja sad trolujem, znaš ljudi će reći vidi trola… Znaš socijalna svijest i to… Al hoću reć`, meni to odvratno… To ono…

SMILJA: Al` mi radimo još na gradnji države…

ŠEHIĆ: Al` pazi, oni…

SMILJA: Al` oni razaraju u neku ruku…

ŠEHIĆ: Dolaze one zelene beretke… Ja kad sam vidio onu kolonu, ja nikad ne bih otiš`o na to… Ja otiš`o sam na to… Na Vječnu vatru, ono… To kakvi su oni, to je strašno čovječe, to su… Najgora ideja, ono, to su oni tajkuni, to su… Znaš ono… Šta si ti u vojnom smislu, gdje si ti ratov`o, gdje si ti bio, ako ćemo mjeriti, šta si ti zaslužan, šta si odbranio, koga si ti, je l`, jesi mučio tamo ljude, pljačk`o, jesi ubij`o k`o Caco…

SMILJA: Dobro, to je u Sarajevu malo, oni su baš ono… special…

ŠEHIĆ: Ma znam to…

SMILJA: Al` ovaj…

ŠEHIĆ: Al` ja nisam dio tog svijeta, jesam u opštini Centar, to je ona čuvena, al` jarane… Ja ne razumijem te ljude, ja ne znam nikoga od tih beretki, ja uopšte ne znam taj svijet, kako bih ti rek`o… Nisam nikad u životu sjedio sa ljudima koji misle da je to sve ispravno… Ja znam da oni mene mrze politički, da mi jebu mater na Twitteru, znaš ono kad staviš SDA, odmah botovi, prijete ti, prijavio sam SIPI, imo sam prijetnje smrću…

SMILJA: Nije valjda…?

ŠEHIĆ: Ma ja, to…

SMILJA: Vidiš, kad dođemo dotle… Kad dođemo stvarno… Kao da se toliko…

ŠEHIĆ: Mi smo neprijatelji njima, razumiješ, ono, shvataš… Čovjek meni… Onda neki… onda ja, ovaj mi rek`o jedan, ma dobro on je bio u logoru, taj neki… kreten… Kao eto SDA ga pred izbore plati da botuje za njih po Twitteru… Ja ga prijavio SIPI, imaš onaj, znaš, čisto da se zna… znao sam se ja potući, sve to, ne bojim se ja nikoga, al jebiga ne znaš ti nikad šta može biti… neki jado znaš… Kreten… To kad je umro ovaj Hasan Čengić…

SMILJA: Dobro, to sad ulazimo u…

ŠEHIĆ: Počeli mi jebat` mater ovi ljudi koji inače su mi kao frendovi, koji me podržavaju, odjednom su se okrenuli protiv mene… Znaš… Kao eto on je ipak bio logističar bh Armije bio… Ljudi su ono, kreteni, nepismeni… Mislim, Hasan Čengić bolan…

SMILJA: Hajd da se mi vratimo u prošlost jer ova sadašnjost… Znaš šta je najčešća riječ…

ŠEHIĆ: Znaš šta, nećemo, znaš šta sam skont`o…

SMILJA: Šta?

ŠEHIĆ: Pošto je ovo, duga je ovo priča… Hajmo mi sada ovo…

SMILJA: Pauzirati…

ŠEHIĆ: Aha, pa ćemo onda…

SMILJA: Drugi dio…

ŠEHIĆ: Pa da… Možemo… Je l` tako… Jer ovo je ipak… Znaš šta, ja…