SMILJA: Ćao!
SEMIR: Ćao, ćao! Čujemo li se?
SMILJA: Odlično. Čujemo li se? Čujemo?
SEMIR: Čujemo, čujemo…
SMILJA: Obavještavamo da se trenutno snima.
SEMIR: Smetaju li ove moje pozadine?
SMILJA: Vrlo su zanimljive, sviđa mi se. Super.
Semir. Ekstra, ekstra!
SMILJA: + Mogla sam i ja to nekako izorganizovat’. Da se ne vidi ovaj haos. Da vidimo…
SEMIR: Ma ovo kad sam nešto bio koristio jedno vrijeme Zoom prije par godina pa sam bio skinuo ovih nekih pozadina. Tako da ih… Bilo mi ovo zanimljivo i osta.
SMILJA: Da vidimo šta ću ja. Super, je onaj… wow! (smijeh)
SEMIR: Star Trek!
SMILJA: Vrlo zanimljivo. Ovo je za… To nam se ne sviđa… Ima i okvir… Neku pozadinu. Super. Ja sam Smilja, by the way. Ovako i vična i virtualna.
SEMIR: Semo, inače. Niko me ne zove Semir.
SMILJA: Kako se… Kako te zovu? Svemir? Vidi ovo… Dobro došli!
SEMIR: Semo, Semo.
SMILJA: Semo te zovu?
SEMIR: Aa, pa, Mostar, je l'…
SMILJA: Je l’? Pa ja…
SEMIR: (Prekid) se u Mostaru zove kad se neko tako zove. (smijeh) Eh, da se ja namjestim. Ah…
SMILJA: Da, ovo će, biti… ovo sam trebala malo prije organizovati. Sad sam roza. Ukinut ćemo to. Ništa mi se ovo ne sviđa, to ću poslije. Tehnologije. Nisam ni ja Zoom odavno koristila, što ti kažeš od pandemije. Ovaj…
SEMIR: Ma ja, ma ja…
SMILJA: Sad radim sa nekim.. Sa Kinezima, sa Ukrajincima, sa nekim raznim tipovima po svijetu i onda smo opet aktivirali. Otvorila sam ovo i počela sam ove razgovore, međutim, ovo je ustvari prvi da snimamo ovako.
SEMIR: Aha.
SMILJA: Pa, evo mali, uvod. Mislim da odustajemo od daljnje eksperimentisanja. Većina ovih razgovora je snimljena, … uživo. Ko što sam ti možda spomenula, 2016. sam počela to nekad u martu, aprilu…. ekipe u Banja Luci i u Sarajevu. Onda sam imala nekih… ličnih problema i svašta se nešto desilo i u nekom trenutku sam ustvari skontala možda Bosna nije spremna za Bosnu. Pa smo pauzirali i… opet se to nekad pokrenulo početkom možda ove godine. A evo ti si nam prvi sagovornik iz Mostara, i… ovi su ostali bili svi audio, je l’, snimci. Sad imamo i video i snima se ovaj cijeli razgovor, ali ćemo isto automatski imati i audio snimak, tako da… ono, ustvari super. Ovo više da se ti i ja vidimo… ali ne vjerujem da ćemo ići u ovom formatu za neku javnost ili tako nešto. Jesi i ti… Je l’ i ti sada eksperimentišeš il’, il’?
SEMIR: Sa čim?
SMILJA: Ne znam, sa pozadinama, sa zvukom? Nešto se pali-gasi, žuto-zeleno…
SEMIR: Aha, aha. Pa vjerovatno je do konekcije, ništa ja ne diram. Vjerovatno je do konekcije.
SMILJA: Slušaš. Ok, super, ovako smo se… na velikom platnu… Uglavnom, možda je bolje ne ići previše u detalje, ne želim nikad ovaj da ljudima… da to nekako… ih navedem na neki određen put, onaj… Možda samo prije nego što uđemo onako u dubine, ti me možeš pitat nešto, a ja mogu zapalit’ ovu jednu… ovaj… nedavno sam prestala pušiti. Danas sam imala osam časova, osam sati razgovora sa raznim ekipama o raznim temama, tako da sam cijeli dan k'o navijena, a nedavno sam prešla na ove, je l’, zdrave cigare, takozvane.
Semir. Tehno cigare, je l’?
Smillja: Tehno cigare, aha..a prije nego što počnemo, je l’, taj zvanični dio, ako želiš, ako imaš neka pitanja, il’ ovako čisto da proćakulamo koju…
SEMIR: Da li imam neka pitanja, je l’?
SMILJA: Jah.
SEMIR: Ma ne'a, nema tabu, nema tabu-tema, nema tabu-pitanja. Sve pucamo.
SMILJA: Sve može, svaka ide i svaka je (preklapanje glasova).
SEMIR: Ma sve može, sve može.
SMILJA: Sad sam zalila cigare nešto vodom i to…
SEMIR: Mislim, Bosna je inspirativna tema; samo bosanstvo je kompleksna priča, je l'…
SMILJA: …
SEMIR: Nije to baš tako crno-bijelo kako bi neki željeli da predstave.
SMILJA: Da, vi ste baš imali, ovaj… Pa eto možda hajde da počnemo, šta fali. Što, što… Bosanci poznati po pušenju (smijeh). Tako da je, ovaj, ovo dio folklora našeg ovdje. Intervju svaki uglavnom počinje upravo sa konstatacijom, je l’, pitanjem, da smo ovdje da pričamo na temu bosanstva i da ja ustvari razgovaram sa ljudima koji se deklarišu kao takvi, samodeklarišu, izjašnjavaju, pogotovo, nazovimo, koji se osjećaju tako;… i prvo pitanje je uvijek da se predstavimo. Pa… Pa kad ti ja kažem predstavi se sad ti meni malim uvodom, šta bi ti na to rekao? Ko si?
SEMIR: Krči.
SMILJA: Je l’ tebi ok konekcija? Je l’ se čujemo mi dobro?
SEMIR: Pa ja tebe dobro čujem, možda mi ovako nekad samo za djelić sekunde mi zaštopa, zalediš, al’ ono skontam šta govoriš. Vjerovatno, ono, možda ne traje to dugo, to možda frame jedan djeluje, tako ono… malo zalediš, pa možda fulim neku riječ.
SMILJA: Ok.
SEMIR: Uglavnom pitaš me da se identitetski predstavim, je l’?
SMILJA: Pa ja kažem da je poenta, je l'… nije poenta… nego povod i razlog ovoga je neka vrsta, ovaj, ispitivanja, propitivanja tog bosanstva i razgovor sa ljudima koji se tako osjećaju, ili koji se tako…
SEMIR: Jah, pa definitivno se osjećam kao, kao… mislim…
SMILJA: I onda je pitanje da se ti predstaviš kad ti neko kaže (preklapanje glasova).
SEMIR: Ma ja. Ok. Evo, Semir Behram. Semir Behram, novinar, analitičar, ne znam… pjesnik, pisac iz Mostara. Osjećam se kao Bosanac, Bošnjak, Bošnjanin, jer je to čitava jedna… jedna te ista riječ, jedno te isto značenje. Naravno, možemo o tome razgovarati i mogu reći kako sam na to nadošao. Naravno, čitav put prema tom, prema toj vlastitoj definiciji je bio dug, naravno. Naravno da sam istraživao (prekid)… identitete koji su dolazili, i zašto su se stvarali, zašto postoje svi ti neki identiteti, svi ti neki pritisci i šta je zapravo Bosna, kakva je paradigma Bosne. Tako da sam na kraju i shvatio da to sve znači jednu te istu stvar i da stvari nisu crno-bijele nego da su stvari kompleksne. Sama Bosna po sebi je kompleksna. Mnogo kompleksnija nego, recimo, Njemačka, mnogo kompleksnija nego Hrvatska, mnogo kompleksnija nego Srbija, mnogo kompleksnija nego Grčka, mnogo kompleksnija nego Turska… (prekid)… velike multietničke države poput Sjedinjenih Država ili Rusije… Znači, Bosna je kompleksna, prije svega. Treba se shvatiti da je Bosna kompleksna tek kada se… bude razumilo da je Bosna jako kompleksna, tek tada će se primijetiti da je identitetsko ravnanje crno-bijelo, da je to, zapravo, zločin prema samoj Bosni i prema samom bosanskom identitetu, jer kada se kaže bosanski identitet, to sa sobom nosi određene stavke. (Prekid)… naravno, postavlja se pitanje zbog čega je Bosna kao i njezin sam identitet tako kompleksna. Zato, iz čistog razloga, jer se Bosna nalazi na međi, Bosna je granica. Bosna je granica između dva svijeta, dvije civilizacije, granica istoka i zapada, bukvalno i doslovno. Bosna je čak veća granica nego… Bosna je… Sarajevo je veći Jerusalem nego što je sam Jerusalem. Sam Jerusalem je apsolutno grad koji unutar sebe sadrži sve te kulture, ideologije, ali to je grad na istoku (prekid) to je istočni grad… (prekid)… u produžetak Bliskog istoka. Znači, zadnji krak istoka duboko penetrirao u zapad. Tako da se mi nalazimo na samoj, samoj granici, na samoj front-liniji istoka i zapada. Eh, naravno, što idemo dalje, što idemo dalje prema istoku postaje sve jači i jači identitet istoka, što idemo prema zapadu postaje sve jači i jači identitet zapada. Što idu ti identiteti prema Bosni postaju sve slabiji i slabiji, u jednom momentu u Bosni se spajaju ti identiteti i tako se stvara zaseban, koji je nezavisan od istoka i od zapada. Naravno, na taj sam identitet, na tu samu specifičnost su uticali i drugi mnogi faktori kroz historiju. Naravno, mi znamo da je Bosna oduvijek bila međa. Znači, sada govorimo o vremenu srednjeg vijeka, za vrijeme Kulina-bana i svih tih nekih banova… Šta je bila Bosna? Znači, Bosna je bila sjecište. Kada bi… kada ste vi bili heretici, ne znam, u Francuskoj… Katari, ili kad ste bili heretici na istoku, ne znam… (prekid)… u tim nekim istočnim zemljama, odnosno zapadnim zemljama, vi ste bježali na mjesto koje… gdje ste mogli bit’ prihvaćeni, gdje ste mogli da svoju priču, svoju vjeru, svoju ideologiju prakticirate i to je najlakše bilo na granici dva svijeta. Zbog čega je to najlakša granica dva svijeta? To je najlakše zato što su vlasti, vlasti istoka, Bizanta, vlasti Rima, najslabije na granici. Njihova represija je najslabija na granici, zato je u Bosni najslabija bila represija Bizanta i represija Rima, zato su heretici (prekid)… dolazili u Bosnu zato što nije bilo represije velike, kao što je bilo, ne znam, u Italiji, gdje bi vam glava otišla ako kažete da je zemlja okrugla ili bi vam otišla, ne znam, ako kažete nešto protiv boga u Istanbulu. Glava bi vam išla… Ali kada dođete na granicu… znači vlasti istoka i zapada, represija je mnogo, mnogo slabija. Plus, geografski položaj jer je Bosna puna planina, tako da ste… ako želite da pobjegnete od onih koji vas progone, koji žele da vas spale na lomači, vi bježite na mjesto gdje je slaba represija i na mjesto (prekid)… tako da su svi ti ljudi koji su dolazili… koji su dolazili… pronalazili utočište u Bosni i vremenom se je stvorila tolerancija u samoj Bosni. Znači, stvorila se tolerancija prema raznim tim, prema raznim… pardon, samo… Aha… Stvorila se tolerancija prema raznim ideologijama, tako da su u jednom momentu… da je Crkva bosanska koja je postojala, postala je (prekid)… svoju autonomnost, nije bila odana Rimu, nije bila odana Carigradu, Istanbulu. Postala je sama svoja i stvorila je totalno svoju ideologiju i svoju percepciju boga, svoju percepiju kršćanstva tadašnjeg, tako da su se pripadnici Crkve bosanske nazivali pravi krstjani. Oni su imali totalnu drugačiju dogmu. Zašto su imali drugačiju dogmu? Zato što nisu bili pod represijom pape, zato što nisu (prekid)… među njih su dolazili, kako se stvorila, naravno, tolerancija među njih su dolazili i potomci zoroastrizma. Naravno, mi imamo u našem jeziku poštapalicu “dozlaboga”. Poštapalica “dozlaboga” govori o vremenu kada su na našim prostorima živjeli zoroastristi, odnosno mazdaisti, koji su vjerovali, znači… znamo šta je zoroastrizam, šta je Zaratustra govorio, da su to… da je to dualizam, bog dobra, bog zla i da tako upravljaju; što je različito od Crkve bosanske. No, međutim, Crkva bosanska je stvorila (prekid) … toleranciju i prema pravcu zoroastrizma koji je uspio da preživi u vrletima planina bosanskih. Tako da se tu više ideologija skupilo, raznih heretika, tako da je u tim… pod tim okolnostima, znači, govorimo o granici svjetova, i govorimo o toleranciji koja se stvorila, i o raznim herezema, raznim sektašima, počeo da se stvara bosanski identitet, koji je, naravno, različit od srpskog i hrvatskog jer su ovi bili pod represijom Bizanta, odnosno represijom Rima (prekid)… razmišljanje je suludo. Naravno, onda dolazi… onda dolazi 1463. godina. A, naravno, prije svega toga, digresija, znači postojala je crkva, crkva! Da se podvuče, Crkva bosanska, Bosanska crkva! Što je vrlo bitno za identitet, i ta crkva je naravno bila autentična i drugačija od pravoslavne i katoličke crkve iz razloga koji sam spomenuo, a taj razlog je da nisu bili pod Rimom, odnosno (prekid) … 1463. godine Bosna pada pod osmansku okupaciju i tada veliki dio sljedbenika Crkve bosanske prihvata iz nekih razloga islam. Da li je to bila represija? Vjerovatno nije, jer bi veća logika da narod koji je duže pod Turcima prihvati islam kao što je naprimjer bilo u Srbiji, kao što je bilo u Rumuniji, kao što je bilo u Bugarskoj… No, međutim, to se nije desilo. Iz nekog razloga su ti ljudi većinom prihvatili islam, no nikada nisu potpuno prihvatili islam, što je isto vrlo bitna stavka. Oni su (prekid) … Znači Crkva bosanska, koji su bili pravi krstjani su počeli prihvatati zoroastrističke uplive. Počeli su prihvatati mitraističke uplive, počeli su prihvatati razno sektaštvo, i kada je došao islam oni su prihvatili i dobar dio islama. Prihvatili su… Zvanično su ga prihvatili, ali su i dalje nastavili da svoje svetkovine štuju. Najveća svetkovina Crkve bosanske i dan-danas se štuje, Bosanci nju i dan-danas štuju. Crkva bosanska nikada nije… nije nestala. Ona je samo promijenila svoj tok kroz vrijeme. Znači najveće svetiše Crkve bosanske je Ajvatovica (prekid)… islamizirala svetkovina. Islamizirala se. Znači to je to, čista pagan… (prekid)
SMILJA: Oprosti, nismo čuli taj dio, izgubio se. Šta je najveća svetkovina?
SEMIR: Najveća svetkovina Crkve bosanskve… bosanske je Ajvatovica.
SMILJA: Aha.
Semir. Znači, dedo Ajvaz. Kako se zvao poglavar Crkve bosanske? Dedo. To je hijerarhija Crkve bosanske: dede, dede! Znači, dedo; dedo Ajvaz. Samo se islamizirala malo, uobličila da se odbrani od aktuelnog islamskog mainstreama koji je vladao. Znači, oni su prihvatili. Jeste l’ vi muslimani? (prekid) … Jesmo, mi smo muslimani. (prekid) … I dalje nastave da praktikuju svoje svetkovine, paganske. Ko što je Ajvatovica. Znači, još nešto; dedo se tu molio, pukla stijena, poteklo vrelo i tu se okupljaju i ono okupljaju se, nikakve veze s postulatima islama to nema. To je svetkovina stara stotine godina, svetkovina Crkve bosanske koja je u svoju ideologiju primila i mitraizam i zoroastrizam i mazdaizam i rano kršćanstvo. Znači, oni nikada nisu bili kršćani pravi, bez obzira što su sebe nazivali pravi krstjani oni su uvijek (prekid) … vjerovali od Barnabinog evanđelja pa nadalje, pa čak su drugačije i tumačili mainstream evanđelja po Mateju, Luki, Ivanu…. Tako da se dolaskom Turaka taj identitet koji je već bio stvoren, počeo nadograđivati, dobio je svoj upgrade. Tako da je taj upgrade rastao 400 godina, do 1878. kada dolazi Austro-Ugarska, pa ponovo dolazi novi upgrade. E, dok su ovi… dok je mainstream (prekid) … primio islam, tada je, pošto je, je l’, islamski mainstream, ne priznaje naciju, nacija je zapadni momenat. Nacionalnost… nacionalnost postoji samo na zapadu, to je zapadna kategorija. Tako da nikada muslimanima, praktikantima nije bilo bitno da oni budu… nacionalno osviješteni, što je već bilo… dok je poslije toga bitnije to bilo Hrvatima i Srbima koji su dolazili sa istoka, odnosa zapada jer su više bili pod utjecajima zapada. Tako da je to zapdn… (prekid) … nacionalno osviještenje kaskalo… kaskalo. Poslije to pokušava Austro-Ugarska da sprovede, no, manje-više uspješno. Poslije znamo šta se poslije u istoriji desilo. Tako da hoću da kažem, da skratim.. da je identitet jako kompleksan, bosanski. Da i kad kažete… Možete li reć’ da Bošnjak i Bosanac nisu isto? To bi suludo bilo. Bošnjanin, Bosanac, Bošnjak, sve je to isto. Sve je to isto. Sve je to dio kompleksnog velikog identiteta na koji je uticalo mnogo, mnogo faktora (prekid) … poenta je ako se vi osjećate, ako vi osjećate da ste dio toga sinkretizma. Ako vi osjećate da je to dio, dio vašeg bića. Ako vi osjećate… Ako vi imate toleranciju, toleranciju… to je bitno. Ono što kažu merhamet. Ako vi imate toleranciju prema Drugom i Drugačijem i ako ste vi spremni da prihvatite herezu koja dođe sa istoka i sa zapada, vi ste Bosanac, vi ste Bošnjak, vi ste Bošnjanin, vi ste sve to. Tako da (prekid) … Bosanac, i ja sam Bosanac. Ja sa Bošnjak. Sve je to isto, sve je to isto, sve je to ista stvar… Ista priča… Vrlo lako dokazljiva, evo, upravo sam rekao.
SMILJA: To je bio jedan od pokušaja da se spasi, je l’, taj termin od neonacionalnih ekipa koje su, ovaj… sve to nekako uzurpirale uz pomoć raznih užasnih dešavanja koja se…
SEMIR: Naravno, naravno! Mi znamo šta se je desilo krajem 19. (prekid) … vijeka (prekid) … a to je, kao što sam već rekao, zapadna kategorija. Tako da je to ranije već krenulo u Srbiji i Hrvatskoj. Tako da su željeli, naravno, centri iz Beograda i centri iz Zagreba, odnosno Beča, da poklope one dijelove koji se nisu izjašnjavali kao muslimani. Da ih prisvoje, da ih srbiziraju, odnosno da ih kroatiziraju. Naravno, dokaz za to su Načertanije, dokaz za to je govor Ivana franjevca bosanskog, Ivana Frane Jukića, a to možete pronaći u djelu (prekid) … gdje je on govorio da su Bošnjani svi, etnički svi narodi koji… svi ljudi koji žive na području Bosne i Hercegovine. Vremenom, one ljude koji nisu, koji nisu se identifikovali sa, sa… islamom, odnosno mainstreamom iz Istanbula, odnosno akutelnim režimom, koji su,.. koji… koji… nisu to željeli da prihvate; vremenom su ih na istoku posrbili. A ove su, ove su… onaj… ove su kroatizirali. Znači, koja je logika? Koja je logika da katolik sa Bobovca bude Hrvat? To ne može po nikakoj logici (prekid) … srca, iz samog srca Bosne srednjovjekovne. Znači, iz toliko vrleti nije moguće… da dođu neke izbjeglice… znači od bilo kud… Znači, to je srce, to je zadnja brana Bosne. Kako je moguće da katolik tu bude Hrvat? To nije moguće, to nije moguće… To je Bosanac, to je Bošnjak, to je Bošnjanin… To je apsolutno nemoguće i… pogledajte samu Hrvatsku, koja je.. pff… znamo gdje je bila Hrvatska. Bila Hrvatska i Slavonija i Dalmacija. Odjednom sve nastalo Hrvatska. Kakve veze ima Hrvat iz…
SMILJA: Ne moramo… ne moramo ulaziti u komšijske, ovaj… odnose.
SEMIR: Al’ utiče, utiče, utiče… Utiče to na naš identitet.
SMILJA: Da.
SEMIR: Ne postoji komšijska (prekid) … sa Hrvatom iz Konavla, čitava Bosna, čitav planinski masiv između njih, jesu l’ oni išli autoputem okolo? Znači, nijedna prirodna cjelina, nijedna prirodna država ne izlgeda, ne izgleda kao bumerang, kao kifla. To znamo po Čileu, naravno, koji izgleda, je li, ravna… ravna linija pored, pored Argentine. Znači, znači Hrvatska je napravljena… napravljena od Rima kao granica koja je obuhvatila Bosnu. To je pogranični narod i stvarao se identitet da brani zapad od, od penetracije (prekid) … sa istoka. Vidite kako je grudvu bosansku okupila, pokupila Hrvatska. Znači, to je to… Tako da.. tako da su ljudi na granici najekstremniji, najradikalniji. Znači, znamo gdje su još najradikalniji evropski narodi – Poljaci. naravno. Poljaci su najradikalniji narod, jer su na granici sa Rusijom, na granici sa… sa… istočnim carstvom, sa Trećim… takozvanim, Trećim Rimom. Oni su najradikalniji, iz naravno…
SMILJA: Dobro, Semire. Da se vratimo mi na bosanstvo ovdje…
SEMIR: Pa ne, sve… sve je ovo povezano. Sve ovo je povezano.
SMILJA: Naravno, naravno. I vrlo zanimljivo. Najzanimljivija stvar, ovaj…
SEMIR: I to u ratu Poljaci, pa zato što im je sad puko rat. Rat u Ukrajini pred vratima njihovim. Zbog toga je i Rim napravio bumerang, kiflu oko… oko Bosne i vremenom počeo stezat’ tu kiflu oko Bosne. Zbog toga su i pretenzije da ta kifla dobije trbuh, da dobije trbuh… zbog toga treba napravit’ treći entitet; naravno, da bi se ugradili. Sam Ivan Franjo Jukić, sami bosanski franjevci su o tome govorili. No, vremenom… no, vremenom… je uspješno izvršena… naravno, svi koji su bili katolici su postali Hrvati, a (prekid)… bez obzira što su bili Sloveni, neki su se izašnjavali kao Bošnjaci, neki su se izjašnavali kao Šokci, neki su se izjašnjavali kao Bunjevci.
SMILJA: E, možemo l’ se mi vratit’, ovako… To ćemo se dotać’ svega toga. Al’ pošto je ovo pitanje ličnih identiteta, mene stvarno… mislim… cijela je nekako svrha ovoga možda kratki jedan uvod… je da je ovaj identitet kroz taj osjećaj koji si spomenuo su neke baš fine riječi kao sinkretizam ili tolerancija, je jednostavno izbrisan iz javnog prostora. Dešavanjima mi kao kategorija nemamo ni pravnu ni više kulturnu, u neku ruku, osnovu, ni u novinarstvu, recimo, da se to zastupa, ni da se ljudi, ovaj, tako izjašnjavaju. Tako da ja želim da razgovaram sa ljudima koji se baš tako osjećaju i… i…. da propitamo ta neka lična osjećanja kao neka vrsta, je l’, dokaza… nije dokaza… čuvanje priča, pa onda možda se iz toga desi neka sinergija i sinteza koja bi se pojavila onda u nekom, je l’, stvarnom obliku, ovaj… u širem političkom i društvenom životu.
SEMIR: Dobro, mislim, to je previše, onaj… previše idealiziraš stvari. Pošto smo mi… u ovom momentu se nalazimo pred, pred…
SMILJA: Ne idealiziram, pusti me da završim. Mene ono što interesuje ustvari… zanimljivo je kako se ti predstavljaš, i svako ima kad se otvori razgovor tim jednim momentom. Pitanje predstavljanja, svako će izabrati neki drugačiji način il’ neki drugi pristup tom Bosanstvu. A ti si, recimo, izabrao ovu našu kompleksnu, kako si dobro rekao, istoriju koja je vrlo… slojevita i uključuje sve ove i komšije i epohe i vel'ka carstva. U svemu tome si spomenuo da si ti tragao za tim nekim, da je ovo nešto na šta si došao. Pa sad možda sljedeće pitanje… mi ćemo se vratit’ svim ovim velikim temama, al’ ja baš hoću da počnem od tog nekog ličnog aspekta, da tebe razumijemo kao, je l’, tog Bosanca il’ Bošnjanina il’ Bošnjaka, kako se izjašnjavaš. Možda da ispričaš malo o tom procesu dolaženja. Kako su… kako… koje su bile druge neke opcije, prije, iz kog razloga… i… i… i… i kako… odakle ovaj istorijski momenat. Reko si da si novinar i pisac. Koja je neka tvoja pozadina? Je l’ to neko obrazovanje istorijsko il'… il’ zašto? Koji je taj spoj i zašto to kao prvo predstavljanje?
SEMIR: Pa dobro… novinarstvo… mislim kad se kaže novinarstvo, da bi se bio kvalitetan novinar, istraživač…. mora se svakodevno istraživati i svakodnevno čitati. Dan bez pet sati čitanja je dan koji je prosut’. Znači, to je moj trening, to je moja teretana. Ja moram svaki dan pročitati, ne znam… desetak-petnaest članaka pa onda se moram (prekid) … Specijalizirao sam se za konfliktne zone Bliskog istoka, poznajem te sve idelogije, poznajem religiju, poznajem razne sekte, poznajem islamizam, poznajem džihadizam… Deset godina sam pratio samo sukob u Siriji, pratio sam sve opsade svih gradova u Siriji, u Iraku, u Libiji, pratim džihadističke pokrete u Somaliji, u Sahelu, srednjoj Africi… pratim čak i Mozambik, ratna stanja u Mozabiku, Etiopiju, Eritreju… (prekid) … znači zadnjih par godina situaciju u Kini, pratim Rusiju, pratim domaću političku scenu. Naravno da bih sve to shvatio moraš znat’ poleđinu tih stvari, pa počet’ čitat’ knjige ako želite da spoznate, ne znam, evo naprimjer islam, islamsku literaturu. Onda morate shvatit’ da postoje tu neki pravci, pa morate svaki taj pravac pročitati, proučiti, pa sad pronaći ljudi koji vjeruju u te stvari, razgovarati s njima, voditi rasprave s njima… Pa vas onda zanima kako… kako živjeti ovdje, a da ne poznajte kršćanstvo, odosno katolicizam i pravoslavlje; pa se družiti s tim ljudima (prekid) … božanstva… Naravno, svaka religija ima različito božanstvo, različitu percepciju božanstva. Kad kažete “bog” isto to ne znači u katolika, isto ne znači u pravoslavaca, isto ne znači u muslimana. Kad kažete “bog” u muslimana isto ne znači kod derviša, isto ne znači kod… kod selefija, isto ne znači kod, hajmo reć’, tradicionalista. Tako morate sve te opcije znati, kada znate te opcije onda vam je… kada… apsolutno poznajete ideologije te… to se definitivno ne može studirati, vi morate bit’ spremni za to da ono nula (prekid) … dobijete tamo neki test pa polažete, pa prepišete nešto iz neke enciklopedije koju je napisao taj, taj i taj institut. Jednostavno svu literaturu morate pročitati. Ne smije bit’ literature koja vam nije došla pod ruku, morate znati šta je, ne znam, zoroastrizam… Ne znam… morate znati šta su izumrle religije, šta su Luri, ne znam… koji su narodi, evo Kurdi, ne znam… evo, pitanje Kurda… koliko je tu kurdskih frakcija i kako je to podijeljeno i zašto se bore… pokreti otpora u Tuarezi, ne znam… u… u sjevernoj Africi, Maliji, Čad… Jednostavno svaki dan se te (prekid) … ti to skonto, ono, ah, ja sam skonto, a ti si pio kafe, ne znam, držo si pivu za šankom… ne znam… u Starom Gradu, a ja sam čito u to vrijeme. U tomu je ta razlika. Tako da sam, onaj… ne znam…
SMILJA: Može i kombinacija, pivo i knjige.
SEMIR: Znam, onda počneš pisat’, jednostvano pišeš. Ja se ne spremam za tekst, nema spremanja za tekst, jednostavno napišem tekst, napišem tekst za sat vremena. Jednostavno sve to u glavi imam, i to je to. Onda i pisanje, naravno, bavim se pisanjem. Pišem često, vodim portal “Proglas”, urednik sam portala “Proglas” koji je u, koji je tek krenuo… bavimo se društveno-političkim stvarima (prekid) … geopolitičke analize pišem… Pratim evo sad ovaj rat, svaki rat je moj… nažalost, je l'… Pratim Ukrajinu… Šta se događa u Ukrajini… kakav je sastav stanovništva… zbog čega oni razmišljaju, zbog čega je podjela… Sve te stvari se moraju znat’. Tako da sam naravno i zemlju u kojoj ja živim upoznao, zbog čega je sve ovo ovako. A kad si me već pitala koji su mi bili, onaj… kako sam došao na ovo. Mislim, svima sam ja dao priliku, svakoj ideologiji. Bilo me zanimalo zašto je puno muslimana tadašnjih bilo u ustašama. To mi je bilo, ono… nejasno, nejasno… Nejasan motiv. (prekid) … predvidio da je prvi premijer Nezavisne Države Hrvatske bio Džafer-beg Kulenović… ono, kontam… čovjek iz Bosne, govorio da je Hrvat… Kako Hrvat?! Njegovi sin Nahid osnovo ustašku emigraciju, likvidirala ga UDBA šezdesetih godina u, u… u Minhenu. Živio u Damasku, pa onda kontam, kako Hrv…? možda… šta? Mo-možda ima neke logike… I onda sam istraživo, hajde ako stvarno, ako stvarno je… su… Bošnjaci… ovi… muslimani, Hrvati (prekid)… Poveznicu, link… poveznicu, link da vidim kako je to ispalo. I onda na kraju nakon nekog vremena pronađeš poveznicu da je to zapravo čista fašistička, znači baš fašistička, italijan… propaganda talijanskog fašizma. Znači, talijanskog fašizma propaganda je da tako involviraš određena stanovništva da ti postaju tvoji vazali. Daš im… daš im svoj identitet. Tako su naprimjer Talijani kada su kolonizirali (prekid) … Libiju… (prekid) … neka mješavina Arapa i Maura. Berberskih nekih plemena, znači nikakve veze nemaju sa evropskim narodima, zvali su ih Talijani-muslimani. Znači, Talijani… Talijani su zvali Libijce da su to Talijani, Talijani-muslimani. Čisto da bi se poslije ti Libijci borili za interese Kraljevine Italije, poslije fašističke, naravno, Musolinijeve Italije, po Somaliji, po… po… ne znam… teritorijama na koje je pretendovala fašistička Italija. Znači, identična (prekid)… je koristio fašistički Pavelićev režim prema muslimanima koji su živjeli u Bosni da im kažu: “Vi ste Hrvati naše cvijeće”, i ovi su se, naravno, pošto su tražili… tragali za identitetom, bio im je… bilo im je nejasno, onaj… šta su, ko su. Tako da su prihvatili da budu… bilo im je drago da budu prihvaćeni, da ih stariji brat pomiluje po glavi, i onda oni prihvate i rade sve te zle stvari za starijeg brata. Tako da sam vidio da je ta priča o Hrvatima, Bošnjacima, muslimanima, zapravo produkt fašističke (prekid) … tako da nikakve to veze sa Hrvatima nema. Onda sam u jednom momentu… sam, naravno, mislio, čak bio u jednom momentu iskreno se doživljavao kao Srbin, i to je bila jedna pravo zanimljiva priča.
SMILJA: Iskreno. (smijeh)
SEMIR: Iskreno, iskreno. Znači ja sam ušo iskreno. Ne želim da… želim da prihvatim… ne želim da prihvatim ono što mi je nametnuto. Znači ja se rodio ovako, ovako, sad ja trebam da budem ovo? Ne želim i ne mogu da budem ovo što sam se rodio. Ja to nisam biro, ja moram birat’ neke stvari. Tako… Ja ću…
SMILJA: Ti si rođeni Mostarac.
SEMIR: Da, da.
SMILJA: Koje si godište, izvini?
SEMIR: (prekid) …. znači baš iz Mostara su mi svi.
SMILJA: Svi iz Mostara?
SEMIR: Pa dobro, sad svi, mislim… Mostar, oko Mostara al’ eto. Otac mi je iz Mostara, ne znam… Majka iz Mostara… Dedo iz Mostara. Eto, možda pradedo nije jedan, drugi jest i tako to… Mostar, Stolac… ta neka dole ova Hercegovina, dolina Neretve…
SMILJA: Koje si godište?
SEMIR: Osam čet'ri.
SMILJA: 84. Ok. Jesi bio u Mostaru u ratu? Gdje si bio u ratu?
SEMIR: Jesam, cijeli rat bio u Mostaru.
SMILJA: Cijeli rat…
SEMIR: Prošo sto pod (prekid) … išo po vodu u ratu ko klinac, zato sam i nabio mišiće, bidone sam noso pune vode.
SMILJA: Ovaj… Prošo si sto podruma i da li taj neki… ne znam… Možda bitno pitanje je sad da… mi možemo ovo komplikovat’, ovaj.. na sto načina. Kako si se… da li se sjećaš, mislim, bio si mali, je l’?
SEMIR: Ma sjećam se, sjećam se, kako se ne sjećam…
SMILJA: Kakve su bile i kod tebe i u familiji, ti lično kako si se, ovaj, tad nekako identifikovao i doživljavo?
SEMIR: Pa… (prekid) … Pošto tu baš nije bila neka borba za nekakav ideal, tu je bila borba za preživljavanje bukvalno, pošto je Mostar bio enklava, enklava…
SMILJA: Da, a mislim i prije rata.
SEMIR: Pa, dobro vidi ovo…
SMILJA: Ako gledamo taj tok, je l’, promjena…
SEMIR: Ok, ok. Moja porodica je ono, radnička porodica, je li, koja je bila, onaj… mi smo potomci, je l’, svi su mi bili partizani u porodici. Znači da… neki su iz… znači govorim o svojoj kući konkretno (prekid) … svi su bili partizani, svi su radili u ilegali. Čak jedan moj, je li, adžo, od mog oca je izvršio atentat na četničkog vojvodu Radmila Gridžića na Lučkom mostu u Mostaru. Pa su pobjegli, preživio je… preživio je vojvoda. Na kraju je… onaj… umro u New Yorku ili Chicagu, ne'am pojma… Uglavnom… tu je bio dole kod mog dede dolazio Džemal Bijedić, zajedno su išli u školu. To je, to je prva ekipa, s majčine strane… Mustafa Golubić mi je rođak, četvrto koljeno. Tako da sam ja stalno (prekid) … pričom socijalističkom. Svi smo znali, mislim, mi smo bili Jugosloveni na kraju krajeva… je l'…
SMILJA: Jugosloveni, je l’ tako bilo, je l’?
SEMIR: Pa ono, Jugoslaveni.
SMILJA: Da.
SEMIR: Sad se nije pričalo šta smo, ali sam navijo za Jugoslaviju, crto sam u vrtiću i u školi sam crto Švabe, četnike, ustaše i navijo sam za partizane. Navijo sam za Jugoslaviju, navijo sam za Velež i ništa drugo… Kleo sam se Titom i to je to. To.. To… Onda je došo rat. Onda je došo rat.
SMILJA: Onda je došo rat. Evo upravo istu sam misao imala u glavi.
SEMIR: I onda smo pobjegli. Pobjegli sa istočne na desnu obalu… smo pobjegli. (prekid) … I onda sam ja crto grb, grb Bosne i Hercegovine, socijalističke Bosne i Hercegovine i grb Jugolavije crto. Znači, ne zastavu nego grb, sa dimnjacima grb Bosne i Hercegovine (prekid) ….
SMILJA: Mirna Bosna, je l’?
SEMIR: (prekid)… da sam izgubio nešto najmilije, da sam ja tek… znači već je prošlo rata… tek sam ja poslije shvatio, ono, shvatio činjenicu da Jugoslavije više nema. I to me je, to me je porazilo i pogodilo da se (prekid) … možda nikada od tog momenta oporaviti. Jer sam stvarno iskreno volio Jugoslaviju. To deranje tog grba Jugoslavije… nije on to podero što je bio protiv, nego i on je to iz frustracije.
SMILJA: Pa ko je poderao? U tom trenutku si se zaledio malo kad si rekao da si crtao, ovaj… grb.
SEMIR: Moj otac, otac mi je poderao grb. Al’ ne što je bio protiv, otac je bio, naravno, Jugoloven, nego iz frustracije, iz bola… ono… ono…
SMILJA: Da… Pa nema toga više, je l’?
SEMIR: (prekid) … šta crtaš, ono, grb Jugoslavije, ono gori, ono Bosna, rat, ti crtaš grb Jugoslavije. Tako da me je to pogodilo, onaj… kad sam shvatio da stvarno više nema Jugoslavije. To.. to je bio šok, šokantno.. Možda se nikada nisam oporavio od tog šoka.
SMILJA: Dobro, nadam se da jesi. Premda jedan od mojih, ovaj, velikih projekata koji će se, inšala, jedan dan desiti, ovaj… ja mislim… je… iako se većina ljudi ne slaže baš s tim, ovaj… je sahrana Jugoslavije. Da se napravi jedna velika… da to bude onako… pošto taj sam čin, je l’ dženaza, sahrana ima vrlo i kulturološki momenat i neku vrstu katarze i raznih religija, činova, obreda, svega… ovaj… I mislim da ima strašno puno ljudi na prostoru, je l’, ove bivše… i dijaspore šire po svijetu koji nisu… kao ono znaš, veza koja nije dovršena, koja je onako negdje… sjedi u zraku, a ne možeš ni tamo ni vamo. A u stvari nam treba da bi se ja mislim nešto novo moglo roditi, jedna vrsta katarze baš da se pročisti i da to može biti jedan ono… onaj… i umjetnički i duhovni i… i… društveni, politički momenat koji bi i okupio nas i doveo neku vrstu, onaj… pročišćenja, pa da se onda možda nešto novo rodi iz toga. Ovaj… To sam jednom rekla Tifi kad je bio kod druga ovdje na Trebeviću. E, reko, super ideja kolegice. Tako da ovaj…
SEMIR: Fina ideja naravno, definitivno, je l'…
SMILJA: Ima podrške, da. Baš nekako… taj momenat… ja mislim dosta ljudi je negdje ostalo zaleđeno u svemu tome, nažalost. Ovaj… ali očigledno ne postoji više… ja nisam opet ni taj… ali opet se sad vraćamo u sadašnjost. Ovaj… to nam je svima mislim jedna velika onako, jer smo non-stop u tim vodama. Ja bih i dalje voljela da znam taj tvoj proces dolaženja na ideju. Pa nekako da…
SEMIR: Na Srbina, Srbin… (smijeh)
SMILJA: Da se vratiš u tu prošlost i onaj… od tog momenta. Kako si…
SEMIR: Došo sam do tog momenta ono srpstva, je l’, srpstva, je l’, naravno, Mlada Bosna. (Prekid) …
SMILJA: Mlada Bosna.
SEMIR: Pa mislim taj momenat, družio sam se… ako si upoznata sa, je li, zajedno smo vodili portal “Preokret”, ja, Vuk Bačanović i ta cijela ekipa. Tako da…
SMILJA: To je kućni prijatelj bio od mojih, a Gavrilo Princip je rođak moje mame.
SEMIR: Eto, tako da sam onaj, da sam iskreno bio u toj nekoj priči dok nisam primijetio da je neiskrena priča. Priča je jako neiskrena i čitava priča o integralnom jugoslovenstvu je neiskrena priča, zapravo je to samo (prekid) … trudio sam se da to onaj… promijenim, dok sam… kol'ko sam mogao, ono… međutim… vidio sam da su neiskreni ljudi tu, da su neiskreni i da žele samo da iskoriste momenat Jugoslavije, jugoslovenstva, da onaj…. predstave jedan narod kao dominantan narod.
SMILJA: Da, dominaciju.
SEMIR: Dominacija, i to me isto razočaralo, tako da sam, onaj… napustio tu priču.
SMILJA: A kako si, kako je došao taj momenat saznanja, šta si tačno vidio?
SEMIR: Dobro, zadnji momenat je (prekid) … kada smo mi podržali minule izbore, lokalne minule izbore u Mostaru. Kada smo mi podržali srpsku koaliciju. Mi, kažem – pod “Preokret”; Koaliciju “Ostajte ovdje”. Mislim to je jedna divna priča, ono, koja se obraća Srbima koji su napustili Mostar – ostajte ovdje, vratite se u Mostar da zajedno gradimo grad, ovo-ono… I mi smo njih gurali i onda se desio momenat gdje su, gdje su… znači ta lista “Ostajte ovdje”, a priča je bila da je to nezavisna lista (prekid) … Srba iz dijaspore i Mostaraca koji su… koji su spremni da naprave priču koja nema nikakve veze sa SNSD-om, sa SDS-om, znači čista ono mostarska priča, lokalna priča. “Ostajte ovdje”, Koalicija “Ostajte ovdje”. Na kraju priča “Ostajte ovdje”… vidimo iza nje se krije Milorad Dodik i dali su svoje glasove HDZ-u i dali su da HDZ da gradonačelnika i sad da, je l’, gledamo… direktno ta lista je utjecala na ovo što se demoliralo Partizansko groblje u Mostaru, što se demoliralo… Znači to su oni uradili (prekid) … da, HDZ pobijedi, osvoji Mostar i da, naravno, njihovi tabornici demoliraju Partizansko groblje. Znači, to je ta… to je ta veza. Tako da sam vidio, radim za Dodika, je l’, ono…
SMILJA: A kako, kako je došlo do tog, do te informacije, mislim, je l’ neko procurio ili si ti to nekako skonto ili je to otvoreno bilo?
SEMIR: Nije, nije, to je javno, javno bilo. Javno.
SMILJA: Aha.
SEMIR: Znači, znači… predstavnik liste “Ostajte ovdje”… poslije smo saznali nakon izbora čovjek je u (prekid) …
SMILJA: A, poslije, da…
SEMIR: To je to. Nije ništa skriveno. Čovjek je u SNDS-u, znači… Velibor Milivojević, doktor Velibor Milivojević je u SNSD-u, a ja sam ga podržavao. I onda sam ja vidio da je to priča… da mi, zapravo, ništa ne mijenjamo, kao mi, kao pokret, kao preokret, nego zapravo… zapravo je preokret dio… meni čak nije bio problem što je to povezano sa srpskom pravoslavnom crkvom, nikakav mi to problem nije bio. No, međutim, vidio sam da nemamo iskrenosti u srpskoj pravoslavnoj crkvi i da je zapravo srpska pravoslavna crkva glavni krivac, glavni krivac (prekid) … svega što se dešavalo (prekid) … bio sam par godina s tim ljudima, dao im priliku, veliku im priliku dao, iskreno bio tu. I onda sam vidio da sam im ja samo tu vazal… vazal. Isto što je Putinu Kadirov vazal… da sam ja tu vazal. Ja sam tu bio iskreno, i onda im je, naravno, bilo krivo kad sam ja to napustio, je l’. To je to. A plus vidio sam kroz priču, na primjer, kad smo pričali o identitetu, kad smo govorili… znači prvi put, prvi termin jezika nekog na ovim prostorima koji se spominje, prvi put se spominje (prekid) … bosanski jezik, tek će par stotina kasnije se spomenuti srpski, odnosno hrvatski jezik. Znači, u jednom momentu nikada nije spomenut termin neki, bilo kojeg jezika ovdje i prvi put kad se termin spominje je termin bosanski jezik. Znači, prvi rječnik koji je napisan, štokavštine, znači štokavštine, napiso ga je Mehmed Hevaji Uskufi. Rječnik tursko-bosanskog, bosansko-turskog jezika, odnosno Potur-Šahidija, napisan je 1631. godine, znači prva polovina sedamnaestog vijeka, bosanski jezik. Ja sam to u razgovoru… u komunikaciji sa Vukom, govorio sam mu onaj… (prekid) … ok, postoje svi jezici, ne možeš ti sad nekome branit’, da ne postoji crnogorski, da ne postoji srpski, hrvatski. Postoji! Ko god kaže da postoji, svaki postoji… Ali ne možeš branit’ da postoji bosanski jezik. Evo dokaza, eto čak prvi se spominje, prvi termin govorim ja, jer postoji rječnik, znači, prije više od tri stotine godina, 1631. Mehmed Hevaji Uskufi, tursko-bosanski, bosansko-turski… Zapravo, prvi rječnik štokavštine je bosanski jezik. I onda je on pronašao jednu pjesmu gdje je on to uspio… komarca sam ubio….
SMILJA: Nemoj…
SEMIR: Gdje je on pronašao da se zapravo Mehmed… počeo je Vuk pjesme Mehmed Hevaji Uskufija prevodit’, tumačit’ onako kako nije. (prekid) … Vidio je tu zapravo nema iskrenog istraživanja, nego se podaci koju se… koji se donose… postoji već agenda da ti tražiš dokaze za tu agendu i to je to. To ti je to… Znači, nema da… hajmo tražit’ dokaze pa šta ispadne, šta god ispadne, makar nam se ne svidilo, prihvatićemo. (prekid) …
SMILJA: To je zanimljivo… Jedna od prvih osoba, ovaj… kad sam ja, ja sam inače bila na studijama na Novom Zelandu, ovaj… i meni se, ovako… ja sam duhovno povezana sa nekim raznim izvorima, ovaj… gdje nam se pojavila ta tema, da je to moj zadatak da ja moram da se vratim u Bosnu i da počnem razgovore sa ovim ljudima. Ovaj… i bila sam u Sarajevu tada i igrom slučaja sam srela Vuka, negdje, kažem opet, naš… moj.. tetak reicmo je njegov… prijatelj s njegovim ocem bio, al’ ja… ja se njega ne sjećam, ne znam, ne poznajemo se… ovaj… i kad sam radila te prve intervjue i pitala sam njega, ovaj… da li je zainteresovan za razgovor, znači to je prije pet-šest godina sad već; on je rekao: “Ne, ja se osjećam kao Srbin”. To je neka, ovaj… njegov neki razlog. Ja mislim da je tad dolazio neki taj raskol, je l’, Sarajevo sa ekipom. On je radio s onim, je l'… ovaj… neka neoliberalna priča i ja sam tad ustvari dobila dojam da on to forsira, ne iz neke iskrenosti; možda čak ni iz dubokog uvjerenja, nego kao neka vrsta…. recimo opozicije trenutne, ovaj… postavama koje su bile ovdje dominantne. I tokom svih ovih godina onda kako smo, je l’, povezani svi, kao da to postaje iz te neke prividne, ovaj… opozicione onako… više mangupske, ovaj… tog stava, identiteta da to postaje baš previše onako duboko i sad više iskreno nisam sigurna gdje on… mislim, ja ne razgovaram s njim, al’, nisam sigurna gdje ni ideološki, a ni po ovom nacionalnom, je l’, ključu, ni po pitanju identiteta on stoji.
SEMIR: Ma jasno, jasno ti je ideološki. Ideološki je njegov… On ima… on ima svog duhovnog oca, je l'… Vladika Grigorije je njegov duhovni otac. Tako… sve ono što misli i sve ono što govori vladika Grigorije, sad je on je li…
SMILJA: PA to nije ideologija… Mislim, to meni nije ideologija, izvini. To je ono…
SEMIR: A to ti je ideologija kralja Aleksandra Karađorđevića, to ti je to.
SMILJA: Ma daj!
SEMIR: Kao integralno jugoslovenstvo, Mlada Bosna.
SMILJA: Da.
SEMIR: Žele da naprave sinkretizam između socijalističke Jugoslavije (prekid) … što je naravno nemoguće, to je isto kao, kao da kaže (prekid) … hajmo pomiriti fašizam i antifašizam. Ne može se pomiriti fašizam i antifašizam, jedno drugo isključuje… jedno drugo isključuje… Ne možeš biti u isto vrijeme i fašista i antifašista, ili si fašista ili si antifašista. Tako isto jesi li za kralja ili si za Tita. Nema tu priče.
SEMIR: Da, ja mislim… mislim, ovo opet sad nekako ovaj idemo van ovih naših zadatih tema… veliki problem trenutnog stanja su upravo sve te podjele. Ne samo to Tito, u našem slučaju socijalizam, pojavljuje se treći, sa treće strane koji su totalno nespojivi, u neku ruku. Mislim, ti vidiš šta se radi s djecom. Ja sam recimo bila u Mostaru, ovaj, u gimnaziji koja je… čuj mene.. ono… i dalje nevjerovatno da imamo 54 takve škole, je l’, na teritoriji… ovaj… Federacije. Da imaš, je l’, bošnjački dio, pa hrvatski dio, pa onda gore na spratu imaš United World College koji je… onaj… ono spoj cijelog svijeta gdje ono… ja sam, ne znam, stala pričat’ sa djevojčicom – odakle si, rekoh, izvini; kaže iz Sirije. Joj, reko’, gdje si ti došla, sestro… A to bosanstvo… možda još jedan od razloga zašto to… ne znam da l’ to i dalje misliš, da je ovaj… previše idealiziranja, ali upravo, kao što si objasnio u početku historijski, odbija te vrste dualnosti. Mislim, postoji možda u nekoj, je l’, ovaj… teološkom smislu taj dualizam… u smislu ovaj… bogova dobra i zla, al’ i to je neka vrsta sinteze i upravo to je nadnacionalno, nadkategorijski, naddualnost…
SEMIR: Jest, jest.
SMILJA: … I podjele i da moramo nekako počet’ drugačije, je l’, da nam je to jedan od upliva u neku drugu vrstu gledanja…
SEMIR: Tako je. Znači, bosanstvo… bosanstvo je… bosanstvo je paganizam. Bosanstvo je paganizam, znači ne možeš bit'…. ne možeš bit’ Bosanac ako, ako vjeruješ da je… da svi moramo bit’ isti. To isključuje, ne možeš bit’. Mi mora… Pravo bosanstvo je ono što… zajednički faktor koji nas povezuje da smo različiti, da smo različiti.. Znači, tolerancija…
SMILJA: Da, mada to spustiš na ovaj nivo i kralj i Tito, ali ne može (prekid),
SEMIR: Pa ne može, znači… moramo bit’, moramo biti… Znači, svi ovi što su bježali sa istoka, sekte, što su bježale sa zapada došle su na mjesto gdje je najmanja represija. Bilo plus što su se mogli skriti u vrletima bosanskim i tu su svi zajedno bili, jedni druge su prihvatali. I to je gradilo identitet Crkve bosanske, znači, oni su vjerovali… oni su vjerovali u Abrahamovog boga… vjerovali su u Abrahamovog boga (prekid) … i vjerovali su u boga Mitrasa, vjerovali su… a svi su bili pod Bosnom, pod kupolom dede Crkve bosanske. Znači, to je bosanstvo. Znači, zato si ti… to su dobri Bošnjani, oni su znači dobri, sami su za sebe rekli da su dobri. Mora bit’ tolerancija… mora bit’ tolerancija prema drugačijem. E, to; to nas čini… zajedno smo jedno. Bosanci, Bošnjaci, Bošnjani, kako god se to zove. To razni narodi u svijetu imaju više, više naziva za jednu (prekid) … Mustafa, sve je to isto, na istog se lika misli, isto Meka, Neka, Beka… Znači, jedan grad ima više imena, nije ko u nas, isključivo i striktno: Mostar je Mostar. To u mnogih naroda uopšte nije tako. Ili Sarajevo je Sarajevo, ok je da grad ima više naziva. Ok je da narod ima više naziva. Evo, Albanci, Šiptari, Arbanasi… u čemu je problem? Bosanci, Bošnjaci, Bošnjani… sutra može ispast’, za 200-300 godina još jedan naziv (prekid) … to je isto, zato što je to stvar sinkretizma i bilo bi loše, bilo bi loše da ima samo jedno ime. Zato što Bosanci ne pripadaju zapadu, ne pripadaju ni istoku, mi smo granica, granica, granica! Znači grad…
SMILJA: (prekid) Bolje da bude spoj. (Smijeh)
SEMIR: Pa ja, spoj. Tu se dešava šta se dešava. Zato se tu dešavaju i zločini, zato se tu dešavaju uplivi, horde sa zapada i istoka, svi hoće da si njihov… (prekid) … i čak imaš, čak prihvataš, čak prihvataš one koje bježe, ti si tolerantan i to je istina, to nije laž, to je tako… to je tako, to je identitet Bosne. E, taj identitet… daj mu ime! Pa daj mu ime! Bosanac, Bošnjak, Bošnjanin… Naravno, postoje frakcije koje žele da iskoriste priču u svoje lične svrhe… To je uvijek tako bilo, to je uvijek tako bilo… Što ima SDA, što radi, hoće da Bošnjake napravi da su Bošnjaci samo muslimani… Ne znam, sljedbenici hanefijskog mezheba, znači totalno (prekid) … znači okean žele svesti na neku baru malu. To je okean, to je okean. Zato treba bit’, zato trebamo svi bit’ ponosni, zato što… Na primjer, evo, šta da smo iz Slovenije, šta? Ništa. Totalno jedna mala dosadna zemlja.
SMILJA: Nemoj… (smijeh)
SEMIR: Ne, ok, svaka čast, oni su vrh ali su dosadni. Talijani su dosadni, šta, šta? Šta, evo?
SMILJA: Dobro, znači zanimljiv je jedan od epiteta. ako ćemo, onaj… reko si sinkretizam (prekid) i zanimljiv bi bio ovaj za Bosance. A kad si ti sebe baš tako nazvao, još nisi mi nekako odgovorio. Kad je došao taj “aha momenat”?
SEMIR: Znaš šta je, znaš šta je… bio sam… nisam bio Bosanac jer sam ono… kontam Bosanac… Bosanci su iznad Ivana gore, je l’, ono.. ja nisam Bosanac.
SMILJA: Jah.
SEMIR: I onda sam shvatio da je to zapravo zamka, namjerno urađena. Da ja ne budem Bosanac.
SMILJA: A jesi l’ se deklarisao ko Hercegovac? Sebe si tako, je l’, gledao?
SEMIR: Jah, al’ nisam nikad doživljavo… nisam nikad nešto – joj Hercegovac…
SMILJA: (prekid) Mostarac?
SEMIR: (prekid) Vidio sam da se umjetno ubaciva, da neke ljude pere da su Hercegovci. Ono… Hercegovci… Al’ vidio sam da je to umjetno, da to nije produkt prirodnog procesa. Nije, nije… ono… to ono nešto Hercegovci. I onda sam vidio odakle je pojam Hercegovca, ono, odakle je od Kosače kako je to sve krenulo i odakle zapravo Bosna i Hercegovina. Da su to zapravo Austro-Ugari napravili, kao nikad nije postojalo. Uvijek je bila Bosna i bosanske zemlje. Hum… hum je bio bosanska zemlja, bosansko more Ston, ono… to je Bosna. Tu imamo gradine Crkava bosanskih, ono Neum (prekid) … To je bosansko more, Pelješac, Ston. To je prirodno tako, to je prirodno tako… To je bilo pod našim feudalcima, je l’, Kosačama… to je bilo pod… (prekid) …. zemlja. Mislim otkad smo čitali Derviša Sušića, šta piše o tome Derviš Sušić, kako naziva ljude iz Bosne. Znamo sami… Al’ naravno sve… to je naše prokletstvo. Naravno, sve to… Tako da sam… tako da je namjerno ubačeno, podjela napravljena, da imaju Bosanci i da imaju Hercegovci. Tako da je bosanstvo postala regionalna odrednica, što je suludo. Znači Bosanac je postala regionalna odrednica (prekid) ….
SMILJA: Federalci… federalci, republikanci… je l'…
SEMIR: Znači, to je suludo, isto ko što se pravi na Kosovu. Kosovo i Metohija. Znači to je ubačena kategorija. Znači… mislim… nisam Hercegovac… šta to zna… da se ja identifikujem po nekakvom, po nekakvom feudalcu, je l’, ne'am pojma, po Kosači ono..
SMILJA: Ok, al’ nisi bio Bosanac, nisi bio Hercegovac. Nisi mogo bit’ Jugosloven.
SEMIR: Postoji još jedan momenat, postoji još jedan momenat gdje sam u svojoj podsvijesti izbjegavao da budem Bosanac… u svojoj podsvijesti. Nisam nikada konkretno razmišljao o tome al’ sam izbjegavao da budem Bosanac. Na primjer, odem negdje, ono… ne znam, odem u Belgiju, odem u Belgiju (prekid) … ljudi budu, Slovenke neke, neki, ne znam, Nijemci, i onda ja kažem ja nisam Bosanac ja sam Hercegovac jer oni imaju iskustva sa Bosancima iz Krajine, iz Cazina, iz Kladuše koji su tamo bauštelci, koji su ruralni ljudi, koji ono… ne znam… piju dvolitre pive, podriguju, jedu meso, ono… koriste seksizme ono… i tako to… onda se ja kao u podsvijesti svojoj nisam želio da se identifikujem sa tim ljudima jer su oni Bosanci pa ja sam… joj… ja nisam Bosanac, ja sam Hercegovac. Što je onaj, je l’, što je zapravo s moje strane bilo jako patetično i moro sam se suočit’ s tom stvari (prekid) … naravno, znamo viceve, viceve o Bosancima, Muji i Hasi, Muji i Sulji koji su glupani, je li, naravno, i znamo šta Fata… Fata je uvijek kurva, Bosanka je kurva, Bosanka je… Mujo je retardiran, Haso je idiot, degenerik i tako to… I tako da ti u svojoj podsvijesti ne želiš da budeš to, a to je već uvriježeno u mainstreamu. U svojoj podsvijesti ne želiš da budeš to, nego… a nemaš hrabrosti, nemaš samopouzdanja da se suočiš s tim i ti… najlakše je reć’ da nisi Bosanac. Ti si Hercegovac. I to je to…
SMILJA; I onda si u nekom trenutku, je l’, došao do…
SEMIR: I onda sam u jednom trenutku kad sam dobio na samopouzdanju, kad sam dobio na informacija kad sam dobio na obrazovanju, kad sam dobio na znanju i ono… kad sam shvatio da je to rasizam, kad sam shvatio da je to fašizam (prekid)… koji pričaju viceve o Bosancima, ono, naravno i da vjeruju i ismijavaju čitavu tu priču onda sam naravno reko da sam ja Bosanac. Ja ću bit’ Bosanac zbog toga, jer kaže Bosanac… Da, ja sam Bosanac, i zgodniji sam od tebe i pametniji sam od tebe i obrazovaniji sam od tebe i bolje lopte igram od tebe i driblam bolje od tebe i ono… i sve ostalo… al’ sam Bosanac. I te predrasude i te ono… okači mačku na rep i te svoje sitne male fašizme, snobizme koje si donio ono iz neke… ne znam… (prekid) … ostavi tamo negdje, tamo negdje ne znam… u Zagrebu ili u Beogradu. Ono, ne zanima me, ne zanima me, nemam… Ne ložim ni na Zagreb ni na Beograd. Ne'am tu, nisam tu…
SMILJA: Jesi li skočio sa Starog mosta?
SEMIR: Jesam li skočio sa Starog mosta?
SMILJA: Jah.
SEMIR: Ma, što bih skak'o sa Starog mosta?
SMILJA: (smijeh) Ne znam, eto. Hvalio se nekim dostignućima raznim… (smijeh)
SEMIR: To su te neke predrasude o Mostarcima. Znaš šta su pravi Mostarci? Pravi Mostarci sjede u hladu smokve i…
SMILJA: I gledaju…
SEMIR: I gledaju likove što se bacaju s mosta i pucaju osmijehom: “Aj vidi ga! Dajgle ga!” (smijeh) (prekid)
SMILJA: Dobro, dobro, dobro… Sad znamo. Odlično.
SEMIR: (prekid) Ono vidi ga skače za cigare, aaaa!
SMILJA: Ok, kad je bio otprilike taj prelomni momenat, trenutak, koliko dugo?
SEMIR: Pa, vidi ovo… vidi ovo… nije baš bio sad ono da sam ja hodo ulicom i da puf! Da me pukla spoznaja. Ono, aaa. spozn'o sam. To su procesi, naravno. To su procesi koji i dalje traju. To su procesi i spoznaje, kako ono ide, je l’? Postoje… postoji… četiri ključna momenta postoje. Prvi momenat za neku, za neku stvar, prvi momenat (prekid) … znanje… spoznaja… treći momenat je rad po tome i, naravno, četvrti momenat bi bio pozivanje u to. Znači…
SMILJA: Znači, znanje, spoznaja, rad i pozivanje u to.
SEMIR: Naravno, znači ti ne možeš, ti ne možeš, ti ne možeš doć’ do spoznaje. Ono, ne'am pojma, što kažu, ono, lik neki ono, primio islam…
SMILJA: Al’ ja sam rođena kao Bosanka, uvijek bila i ostala.
SEMIR: Pa dobro, naravno, al’ to ti…
SMILJA: I to uvijek vrlo svjesno osviješteno (izgubio se glas)
SEMIR: Postoje leveli, postoje leveli, naravno, znanje te učvršćuje u identitetu. Znanje te učvršćuje. Ja nisam im'o znanje jer sam iz takve porodice koja (prekid) … ono, Jugosloveni, Tito i to je to. Onda došo rat, nisam imo… nisam ja imo vremena da ja slušam neke priče. Ja sam u podrumima bio, trčo po vodu, topio vosak, pravio svijeće, ono, krao… krao iz bašta neke lukove da bih mogo s grahom imat’ da jedem da preživim. Ono, došla ulica, trava, ovo-ono, gudra, tamo preživljavanja neka. Nisam imo vremena da čitam, da mi neko priča o identitetu. Nije me zanimalo to… ono nikako. Imo sam egzistencijalnije stvari do kojih sam trebao da dođem.
SMILJA: Jasno…
SEMIR: Tek vremenom kad je došla neka stabilizacija, kad su se malo hormoni smirili. Kad mi je prošla seksualna frustracija i ti neki momenti, kad sam (prekid) … kad sam posto zreliji, kad su počele informacije da dolaze, kad sam ja počeo tražit informacije, kad sam počeo istraživat’. E, onda su se počele stvari slagat’, naravno… I što je još bolje jer sam bio tabula rasa, nisam imo tradiciju, tradicija kvari… tradicija kvari definitivno… Znači, kad tebi kaže to, ka'e baba mu pričala… baba… i gotovo, sad on… on će uvijek bez obzira kakav god njemu dokaz dođe njegovo je glavno šta je baba njemu pričala i to… onda dobijemo Šešelja, onda dobijemo, ne znam ni ja… ovako… ove neke ratne zločince, jer mu je baba pričala, znaš… I te stvari… Znači nije mi nikakva baba ništa pričala, nikakva mi nena nije ništa pričala, nisu mi kući pričali nego sam čvrsto (prekid) … Znači posredstvom činjenica stvarao sam, stvarao sam sliku, naravno… Napraviš timeline, postaviš godine kako je to sve išlo od početka, 1189., Povelja Kulina-bana… Ko je bio Kulin-ban? Šta je vjerovo Kulin-ban? Šta je Bosna? Šta je Bizant? Šta je Rim? Šta su Turci? Šta vjeruju? Šta su došli, kako je taj narod reagovo na te stvari… to je to…
SMILJA: A koliko je sad, ovaj… Semire, ako možemo da izuzmemo tu neku istorijsku pozadinu koju ti, mislim, vidim zasnivaš dosta nekih ovaj… svojih što kažeš znanja, pa je došao taj period i sad si tu…
SEMIR: Misliš na istoriju?
SMILJA: Pa da, da li je ovaj, to nekako neophodno za to bosanstvo?
SEMIR: Naravno, naravno..
SMILJA: Ili, jeste, misliš to… Ili postoji nešto što… ja recimo nisam nikad… uvijek sam, onaj… imala problem s tom istorijom čak i kad sam… recimo mene su u Poljsku poslali ko predstavnicu Bosne i Hercegovine 2004., kad se spajao taj istok i zapad. Ja taj, mislim taj… Istočna Evropa i Zapadna Evropa i to je bila zvanična škola, je l’, Evropske unije gdje je baš bio kao neka vrsta think tanka, eksperiment rađen, je l’, 2003. i 2004. su bile ključne godine i ja sam bila jedina, ovaj… iz Bosne. Svako s Balkana je bilo… po jedno, ovi… je l’, u zavisnosti od veličine zemlje su, je l’, imali proporcionalno broj studenata, baš mali eksperiment… Inače ta škola postoji od pedeset i neke godine u Belgiji, u Bruggeu, ovaj… i svi mladi… evropski, ovaj… činovnici se treniraju tamo, obučavaju i tako da smo mi ta generacija 2003. i 2004. baš imali jednu specifičnu, onaj, ulogu. U smislu, ’em smo se mi spajali, kao, je l’, ovaj, pojedinci, buduće mlade vođe, a onda su nam gosti predavači bili ljudi koji su formirali tu Evropu… Ne znam, jedan od profesora je bio Geremek koji je vodio onaj… solidarnost u Poljskoj gore na sjeveru, Gdansku… tu su bili razni premijeri, ministri, ambasadori i ostalo, a Mađar nam je predavao istoriju. Ja sam njega u nekom trenutku, ovaj… tu je moguće bilo dvadeset bodova, je l’, bio francuski sistem, jedanaestka je bila prolazna, ja sam dobila trojku na tom ispitu iz istorije. Još sam pitala tog profesora, je l’, kao dijete iz Bosne, čemu… zašto mi učimo uopšte ovu istoriju, šta je ovo… Mislim, na kraju, mi smo vam ovdje pokusni kunići, oni svi nas kao spašavali nešto, zgražali se nad Balkanom, nikad više neće bit’ rat, a ja sam njih, onako, sve ih gledala onaj… pomalo čudno i imala sam problem generalno s tom idejom jer ta Evropska unija je (nerazumljivo 1:06:03), to sam baš danas napisala jednoj djevojci, onoj Bojani Vatić. Oni su tad, onaj… to znači nije samo škola nego vrsta nekog laboratorija gdje se upravo propitivao taj evropski identitet. Šta je evropski identitet sad kad se spoje, je l’, kad dođe deset zemalja s istoka, kako će izgledat’ ta Evropa i šta uopšte ona predstavlja? I zaključak otprilike te velike, je l’, onaj… rasprave je bio da Evropa ima vrlo jake ljude (prekid) i hrišćanske temelje, da je to jedna vrsta ekskluzivnog kluba i da Turska nikad neće ući iako su aplicirali recimo ‘68. Onaj… ja sam tu istoriju baš nekako odbijala iz tog razloga jer sam uvijek imala pristup, kažem ti, nekim drugim informacijama iz drugih izvora koji možda još nisu onaj… naučno verificirani od ostatka. Onaj… trenirala sam i s Indijancima, i s Maurima, s raznim narodima koji su onaj… mnogo bliže povezani s tim nekim onaj… nazovimo ih izborima. Al’ sam uvijek imala vrlo dubok osjećaj tog bosanstva, zato kažem da se to uvijek osjeća. Meni nije trebala nikakva informacija, nikakav dokaz, ja sam vrlo dobro znala ko sam ja, šta sam ja i kako ja gledam na svijet. To je jedan svjetonazor i to je ustvari… u neku ruku ono i poenta ovog istraživanja jer sam ja istraživanje, propitivanje, al’ tako ti moji ljudi je l’ okolo, gdje se mi susrećemo i pokušavamo nekako da se prepoznamo i ja sad želim da to izrazimo na neki način koji je, je l’, svraljiv ostatku. Jer su svi počeli… pravo i puno ljudi je zaboravilo i pored ono i velikih… pričala sam stvarno raznim ljudima, ne znam, u Banja Luci, ne znam, sa Srđanom Šušnicom ili Draženom Crnomat. Ovaj… u Sarajevu sa nekim ekipama koje su i starije… Kad se dođe opet nekako do te srži, ne znam… Zadnji razgovor je bio s Farukom Šehićem, recimo, ovim našim piscem… Kao da su svi, ono, pošto se toliko grčevito hvatamo, možda zato što smo konstantno napadnuti sa svih strana i stoljećima, je l’, tako bili, onaj… toliko se grčevito držimo za te neke dokaze, zaboravimo sebe, ono, ko smo mi stvarno, da to postoji… jer smo mi produkt svih tih hereza, svih tih sinkretizama, svih tih sudara, susreta… onaj… i da smo, je l’, to su stvarno ono… pošto sam po cijelom svijetu bila živjela, bila sam u Aziji recimo četiri godine, u Južnoj Koreji… Živjela sam u Americi, živjela sam u Južnoj Americi, živjela sam svuda… ono… u Istanbulu dvije godine koji je isto tako jedan veliki susret svega… Mi smo neka vrsta, ja to nazovem, blueprinta za budućnost koja sad dolazi ono… al’ ustvari mi se sad trenutno nalazimo u eri transhumanizma koji briše ljude, a mi smo u svemu tome jedno veliko čojstvo, ljudstvo, humanizam… ono koje je baš duhovno, duboko urezan u našu neku bit, onaj… ogromna je greška šta se desilo s ovim religioznim, što kažeš i za Crkvu il’ za Islamsku zajednicu il’ za, ne znam, katolike, što su organizovali onu blajburšku misu… Grade to… Jer je ono… suština jednog čovjeka i žene bosanske je baš ta duhovnost koja je totalno operisana iz ove trenutne religije. Znači izuzeto je… pretvoreno je u politiku i to fali… ta podloga nam fali… a nemamo sad… ne mogu ja sad reinkarnirati Crkvu bosansku, nit’ imam tu želju, al’ želim da se vrati taj duhovni osjećaj duhovnosti neke, izvorne; onaj.. koja bi nam dala tu podlogu, tako da se ja ne držim te istorije toliko, nit’ me interesuje toliko da ja nekome dokazujem da je to nekad bilo zapisano. Ja znam da ja govorim bosanskim jezikom jer moj jezik se razlikuje od ovih ostalih komšijskih i ja to osjetim… sad što će neko nazvat’ – nebitno. Profesor Midhat Riđanović je, recimo, bio moj neki… ono… onaj… vodič, ne znam poznaješ li njegov rad? Midhat Riđanović. Ako ne, poslaću ti neke njegove knjige.
SEMIR: Čuo sam.
SMILJA: Da, on je baš onako… on je jedan veliki Bosanac koji ne može da vjeruje… (prekid) … sad ne znam, stvarno je slab, on je recimo bio, ako pogledaš, ukucaš njegovo ime, predsjenik i član sve i jednog lingvističkog saveza bivše Jugoslavije, jedan ogromni gigant koji se kao mali družio s Valterom. Mislim, Valter Perić im je dolazio u kuću, njegov otac je bio reis. Između dva rata nije postojala ta institucija, to je jedan ono… gigant od čovjeka… onaj… ali on kaže, svi govorite… ko što si ti rekao, govorite jezikom koji je vaš. To je naš jezik, nebitno kako vi to zovete. To je sasvim, onaj…. imena… Ali je napisao recimo pravopis, novi pravopis bosanskog jezika na naučnim osnovama koji niko u ovom gradu nije htio da printa njemu. Ja sam pokušavala da nađem ljude… Znači ljudi koji su moji prijatelji zatvarali vrata. Bježali od toga jer je to toliki pritisak da se upravo to bosanstvo i ja mislim sa svih strana, i od zapada i od ovih lokalnih komšija ni ne pusti. Jer je to jedna vrsta, ono… protuotrova, protiv… svemu ovom što dolazi onaj… al’ eto opet mislim ko poznaje tu istoriju i ko to cijeni to je sasvim ok. To je mali… opet digresija… došli smo do tvog bosanstva. Mene sad interesuje možda opet neki onaj… present momenat, možemo se vratit’. Da l’ ti imaš u svom krugu i familiji, prijatelja, i u Mostaru… generalno… neke istomišljenike i kako si ovaj… odražava taj, je l’ došlo do četvrtog stadija – pozivanje, kako se odražava taj tvoj identitet?
SEMIR: Pa dobro sad… nije sad da pozivam (prekid) … samo to pozivanje ne mora biti, ne znam… toliko (nerazumlljivo 1:11:45 ) Evo, mislim, pišem ja te stvari kroz tekstove svoje, naprimjer sve češće kroz tekstove više ne pišem Bosna i Hercegovina nego kažem Bosna i to je to. To je jedan od naziva da u javni prostor ubacim tu vrstu terminologije. Naravno, postoje isto drugi ljudi koji također kroz svoje tekstove pišu Bosna i onda ti vidiš da velikom broju ljudi smeta i da se namjerno (prekid) … evo dnevnik.ba je čak stavio oglas za svoj portal gdje je stavio izjavu Bake Sliškovića kao negdje, nekada, ne znam, možda prije rata… kada je bio u reprezentaciji Jugoslavije i pisalo je na ulazu… pisalo je na autobusu s kojim su potovali “Bosna” i kao vidio je Envera Marića, iz Mostara, golmana Veleža, koji stoji, neće da uđe u autobus i on ga je kao pitao: “Mara, što ne ulaziš u autobus?”, ka'e: “Neću dok ne bude i Hercegovina”. I onda se… kaže: ” I ja sam stao tu”, i nije autobus krenuo dok nisu stavili “i Hercegovina”. I to je ta neka mala, simpatična podvala, provokacija, propaganda, kako se ubaciva, kako se stvara taj neki hercegovački identitet koji se lagano odvaja od bosanskog (prekid) … da se razvodni priča o bosanstvu, da postaje nebitnija, da ne bude više važna, i taj momenat naravno, kad sam otkrio, samim tim… zato odbijam da budem Hercegovac. Znači, ono… zato što se umjetno pravilo, umjetno se pravilo to… hercegovstvo se umjetno ubaciva, a samo hercegovstvo je u konfliktu s bosanstvom. Nije to… ha, ok, da budeš Hercegovac, pa ono sad se mi volimo, grlimo… ne, ne, ne, ne… Mi smo u konfliktu. Onda su neki željeli da ubace još veći konflikt koji se desio za vrijeme, je li, paše Rizvanbegovića, kada je Husein-kapetan Gradašćević pokrenuo bunu protiv Osmanskog carstva, kada se borio za autonomiju Bosne, kada je okupio bosansku vojsku, kad je htio da krene na tursku vojsku, leđa mu je okrenuo Rizvanbegović iz Hercegovine i, kao, navodno je (prekid) …. i Hercegovine, al’ tada nije postojo Hercegovac, sve je to bila Bosna, to je bio samo hercegovački… regija… Bosna je… sve je Bosna. Sve je Bosna. No, međutim žele da predstave da je Bosna samo regija, da je Bosna ono što je reko Franjo Tuđman, Bosna je kao ona stara srednjovjekovna država. Malo ono oko rijeke Bosne. Ono malo Zenica, malo Kakanj, Sarajevo, Maglaj… to je Bosna… to je Bosna… Eh, to žele da naprave, da je Bosna to. A ovo gore, Banja Luka nije, Krajina je Hrvatska stara, Semberija je Srbija, ništa nije Bosna. Samo je Bosna, kao ono… malo Sarajevo, Zenica, Kakanj, Maglaj (prekid) … i onda kad uspije da te podijeli, da su Bosanci ono tamo nešto gore, da su to Mujo i Haso, bauštelci koji rade po Sloveniji. A mi smo Hercegovci malo Mediteranci, malo smo drugačiji, malo skačemo s mosta, malo volimo masline, rastu nam palme, mi smo drugačiji… Eh, prave da smo drugačiji, da nismo isto. Eh, onda ti vremenom lakše ti ubace neki drugi još na to identitet i stvara se još veći razdor, još veća razlika i onda već mi preziremo… Čuj ja Bosanac, kako ću ja bit’ Bosanac, ovo-ono, i tako to… A zapravo šta si drugo nego Bosanac?
SMILJA: Ima li… ima li još istomišljenika?
SEMIR: Nisam… nisam iskreno sad razgovoro o tim nekim stvarima nešto posebno (prekid) … sad ovako možda, možda ovo sad zvuči malo radikalno moje, ali ima ljudi kojima je… kojima… vjeruj ima puno ljudi koji… kojima uopšte nisu Hercegovci, ono… Hercegovac, nešto… čuj…
SMILJA: Čak ono… ti… ne znam… ovaj… ove novonastale, kao da se čini da uopšte nema ta opcija ovaj… da… ne znam… budemo politički zastupljeni, da se počne… ne znam… imaš priče ono gdje je čovjek, znaš, dobije dijete ode da ga upiše u opštinu… ti ne možeš napisati da ti je dijete Bosanac. Jednostavno ne postoji ta kategorija.
SEMIR: A dobro, šta ćeš… tako je ti je kako je. Zemlja je u teškom stanju, onda… ne… vidi ovo… to je mač s dvije oštrice, to je mač s dvije oštrice. Imaš ljude kao što su, je l’, Nedžad Imamović koji rade za neke druge interese.
SMILJA: A šta misliš da je njegov interes, evo kad smo već…?
SEMIR: Pa mislim da radi za velikosrpsku priču.
SMILJA: Je l’? Po kom, on je ono totalno… To je meni kontra… to je kontraproduktivno isto.
SEMIR: Znači ovo on… Znam ljudi… Postoje novinari isto koji rade za te interese, ne kažem sad svjesno, al’ ono iz svoje gluposti, iz svoje skučenosti, iz svoje isključivosti rade za te interese i postaju isti…
SMILJA: Al’ svjesno ili nesvjesno, mislim, šta onda rade…?
SEMIR: On je definitivno korisni idiot. Definitivno korisni idiot.
SMILJA: Možeš li pomislit’ na neku javnu ličnost koju bi smatrao da zastupa ovu ideju o kojoj mi sad pričamo? Evo, ja i ti smo se našli i vjeruj mi, evo i razgovor koji sam imala s ljudima… ono stvarno ima… ja mislim ovo… ne znam… s ovim kako se zove… Vojin Mijatović, koji se pojavio, ovaj… koji mi je onako… nije baš… sav svoj, ne trebamo, ovaj… možda javno, ja ne volim da prozivam ljude, al’ eto… se vidi po podršci koju on ima i onda samo po toj podrši, ljudi koji možda i ne… ono i ne razmisle o tome do kraja, da postoji, ono… želja za tim i to velika, ono, i da ljudi… da postoji veliki broj ljudi koji stvarno, onaj… bi voljeli da to, da to jeste, da to ima, da to može.
SEMIR: Ima, ima. Al’ postoji tu kvačka, zakačka. Zato što to isključuje bošnjaštvo. I boš… ono… znači to ne smije to isključivat’. Mislim da je to sve jedno.
SMILJA: Da, al’ bošnjaštvo po tom novom, ne po tom bošnjaštvu kako ti vidiš.
SEMIR: Al'…
SMILJA: To je sad problem jer… eh, to je opet sad, da l’ ta Bosna… eh, ja sad mislim da možda nam je naš zadatak nekako pošto ne može, znači ne vidim nikakvu poentu ni vraćanja ni Jugoslovenstvu ni starim neki vremenima, ništa. Nego da se stvarno ono pametni ljudi sastanu i da se skonta model koji bi inkorporirao i jedno i drugo i treće u smislu nešto da je onaj… i zašto mi moramo… ja sad pričam…
SEMIR: Al’ zašto, zašto mora model bit’? Već imamo model.
SMILJA: Ne, ne. Al’ taj model ne funkcio…. mi… ja se ne osjećam zastupljeno. Čak šta mislim, ovo što se dešava sad.
SEMIR: (prekid pa nerazumljivo)
SMILJA: Pa ne.. al’ vidi, ne funkcioniše ništa, zato što su svi konstantno, upravo što si maloprije spomenuo da ovo isključuje ovo. Ali ne. Zašto to recimo bosanstvo… ne bi bilo neka ono… ne znam… kišobran ideja koja spaja u smislu…
SEMIR: Al’ ne, ne možeš doć’ do toga, ne možeš doć’ do toga. To nije izvodljivo politički.
SMILJA: Upravo politički ja mislim. Da l’ ti misliš da se Dejton mora ukinut’, evo? Hajd sad da krenemo, sad po… (prekid)
SEMIR: Al’ ne može se ukinut’.
SMILJA: Hajd’ da vidimo šta možemo mi.
SEMIR: (prekid) mnoge geopolitičke stvari se moraju desiti da bi se ukinuo Dejton. Dejton nije moguće ukinuti. Jedino ratom, je l'…
SMILJA: Pa ne znam ni da je rat… ne znam da bi se išta promijenilo, ako pričaš geopolitički, ja stvarno sam… i protiv OHR-a… ja imam veliki problem sa ono…
SEMIR: Zašto si protiv OHR-a?
SMILJA: Ha?
SEMIR: Zašto si protiv OHR-a?
SMILJA: Pa zato što je to kolonizatorska, mislim… ja sam napisala paket…
SEMIR: Nije, nije… vidi ovo…
SMILJA: Al’ jeste…
SEMIR: Da nemamo OHR-a bio bi… klanje bi bilo…
SMILJA: Al’ zašto… ja mislim da je to pogrešna… da su oni nas ubijedili da nama treba EUFOR, da oni nas čuvaju. (prekid) Hajd’ nastavi…
SEMIR: Pa naravno da nas čuvaju, naravno… Šta misliš ti…
SMILJA: Al’ šta je poenta onda uopšte ove Bosne?
SEMIR: Pa to je poenta. Poenta je zato što je ovo samo zaleđeni… zaleđeni onaj… sukob.
SMILJA: Je l’ ti to tako i dalje vidiš, da bi ljudi stvarno… Ja to ne vidim tako. Ja mislim…
SEMIR: Ma rat nam je prijetio, prijetio nam je sukob…
SMILJA: Oni su nas ubijedili da smo mi glupi, da smo nesposobni, da smo ratoborni…
SEMIR: Ne, ne, ne… Vidi ovo… Sad da ti nemaš OHR-a, šta bi se desilo? Ne bi izbora imo, evo ne bi izbora imo… Čović bi blokiro izbore, ne bi izbora imo. Bila bi… bila bi… (prekid)
SMILJA: Al’ nismo se pomakli za trideset godina.
SEMIR: Pa ne možemo se pomaknuti dok se neke druge stvari ne srede. Postoje…
SMILJA: A koje su, hajd sad, hajd koje su druge stvari…
SEMIR: Prva, ključna stvar, ključna stvar . priznavanje genocida.
SMILJA: Dobro.
SEMIR: Ako se ne prizna genocid nikada za hiljadu, dvije, tri, 500.000 godina neće mira bit’ ovdje, nikad.
SMILJA: Al’ što je to postavljeno kao… Ja mislim da…
SEMIR: Zato što je postavljeno, zato što je vrlo bitno. Zato što ti prijeti drugi genocid dok se to ne uradi. Imamo 750 masovnih grobnica, 50.000 silovanih žena…
SMILJA: Misliš da je to strah neki? Ono, i dalje od ponovnog…
SEMIR: Naravno, pa zato što bi nam bio sukob. (prekid) … da je pao Kijev rat bi bio ovdje sigurno, da je pao Kijev, da je pala Ukrajina brzo, rat bi bio ovdje sto posto. Bilo bi odvajanje Republike Srpske koju ovi ne bi dozvolili i to je sukob, to je rat…
SMILJA: Da…
SEMIR: Zašto se naoružava, zašto je četiri milijarde digla… finansiranje… onaj…. svoj budžet Srbija? Zašto se naroužava Srbija? Protiv koga se naoružava Srbija? Da se brani? Od koga da se brani?
SMILJA: Jao… Ne znam, ja stvarno kad uđem u te stvari, onaj…
SEMIR: Krenula je revolucija… kontaš, Smiljo… krenula je revolucija. Ja sam piso tekst o tome, kako se probudio bijeli fašizam. Krenula je revolucija, bijelo, pravoslavna revolucija je krenula. Znači… to… Postoje još tri vrste fašizma, postoje… Znači to je jedno tijelo. Znači ima talijanski fašizam (prekid)…. Hitlerov i bijeli pokret, bijeli pokret… To je ruska… ruska priča, ruska verzija. E, bijeli pokret doživljava svoj preporod. To je priča Aleksandra, to je priča Ivana Aleksandra… Aleksandrijeviča Iljina. Znači, o monarhizmu, o Trećem Rimu, i to je krenulo. Krenulo je to… ta je priča krenula. Zbog toga je napad na Ukrajinu, poslije toga slijedi, možda ne znam, Pridnjestrovlje, nakon toga možda Bugarska, Srbija i eto rata kod nas. Nama prijeti rat, mi moramo ući u NATO, ne zato što nešto mi želimo (prekid) … Ljudi ne priznaju, Srpska pravoslavna crkva ne priznaje genocid da se desio, Međunarodni sud je priznao genocid, Međunarodni sud, tijelo Ujedinjenih naroda. O kakvoj civilizaciji pričam? Tijelo pravosudno, tijelo Ujedinjenih naroda…
SMILJA: Dobro, ja imam problem sa tim… imam problem s tim sudom ustvari, onaj… sa konceptom cijelim jer ja sam recimo druga škola, u koju su me poslali je baš fula Ujedinjenih nacija. I to je škola koja se nalazi u Costa Rici i moj magistarski rad… ja sam ustvari magistar međunarodnog prava i ljudskih prava…. sam pisala o Međunarodnom sudu (ubrzao se govor 1:23:20) dosta mojih prijatelja iz Afrike je recimo tu bilo i živjela sam također u Americi ovaj… i vidim šta taj sistem radi, recimo pod tim pitanjima rasizma i fašizma… i kad sam radila duboka neka istraživanja… na kraju sam imala desetku za taj rad i onda je to ustvari baš jedna vrsta, kako se… kako sam ja to zvala… mislim to je bilo prije deset godina, a ja sam imala… ja sam ustvari tražila da se napravi međunarodni sud pravi koji bi bio kozmopolitski. To je taj, je l’ bosanski identitet koji vidim kao kozmopolitski, i da bi taj sud stvarno… da bismo… jer ja zastupam planetarnu civilizaciju… mislim… ja sam i to pisala prije deset godina, papir koji se zove planetarna civilizacija gdje idemo van ovih granica i stvarno dolazimo do nekog oslobađanja, je l’, ljudskog roda i taj rad je imao onaj… tri dijela koji se zove… onaj… The justice of real, unreal and surreal, je l'… Surealizam, nadrealizam i realno. I ono što se realno dešava je da je to jedna vrsta trenja… Zašto niko od Amerikanaca, recimo, nikad nije završio na tom sudu? Ono što su radili po Libiji, po Iraku, u Siriji, svi znamo šta se dešava….
SEMIR: Naravno, ali… Postoji nešto…
SMILJA: Tako da ne možeš…
SEMIR: Postoji nešto što se zove paranoja, znači, paranoja. Znači ja nemam više pravo, što je reko Abdulah Sidran. Mi nemamo pravo na kozmopolitizam, ja ne želim da budem kozmopolit. Kozmopolitizam… nek’ bude kozmopolit čovjek u Madridu, nek’ bude u Londonu, ja ne želim da budem kozmopolit više…
SMILJA: Znam, izgubili smo to pravo, al’ ja to osjećam i dalje. (preklapanje glasova1:24:53)
SEMIR: Ok, ok, ali, ali, znaš kad ću ja bit’ kozmopolit? Kad ću ja bit’ kozmopolit? Kad meni više ne bude prijetilo da ću bit’ u masovnoj grobnici, jer sam ja dijete rata, ja sam sve to prošo i vidio….
SMILJA: Znam, znam…
SEMIR: (prekid) … ja mu kažem bio je genocid; ne, nije, kaže, bio genocid. Ja ne želim da budem kozmopolit, ja ne želim da pružim ruku, ja ne želim pomirenje, ne želim da pomirim antifašizam sa fašizmom. Kada se neke stvari… kada se priznaju… Ne moraš ti evo priznat’ u Haagu to. Nek’ priznaju, nek’ kažu, to se osjeti, nek’ se to osjeti…
SMILJA: A ja mislim da su to ljudi priznali, ja ti to govorim, da je opet… Zato je taj OHR…
SEMIR: Nisu, nisu… Nisu priznali, ko je prizno?
SMILJA: Pričaš sa ljudima…
SEMIR: Nož, žica, Srebrenica; ko crta murale, ko crta murale ratnim zločincima? Svaki… Nema grada… Vlasenica ima mural. Milići imaju murale, Banja Luka ima…
SMILJA: Da, u stvari; jeste, u pravu si što se tiče toga. Ali to je jedan od velikih… (preklapanje i prekid) Ti imaš sad, mi imamo ogroman problem; trideset godina poslije rata koji, ja sam neki dan napisala, jedan od najvećih ono, najveća žrtva rata upravo je ta ideja bosanstva. Što je čak, evo i ti sad, ti ne vjeruješ u to u neku ruku. Ma koliko se ti to izjašnjavo. To opet… postoji ta granica gdje nije kozmopolitski… gdje još nismo spremni jer je toliko toga neprerađeno. Oni su… toliko ta mašina, ali ja i dalje vidim naš broj jedan, ono, problem tu Međunarodnu zajednicu jer ja znam da je Dejton serviran od strane Amerikanaca. Oni to nisu Bosni uradili, oni su to uradili i… (prekid) …
SEMIR: Problem je Beograd, i problem su Zagreb. Međunarodna zajednica nije problem.
SMILJA: Ma jest u smislu da… ne… al’ da bismo mi stvarno došli do sebe, razumiješ… Zato ja to vidim kao… mi ne možemo nikad, nit’ ćemo se ikad stvarno pomiriti dok se te stvari serviraju.
SEMIR: Ali ne želim da pomirim, kontaš, u tome je poenta. Ne želim… Zašto bih se mirio? Zašto bih se mirio?
SMILJA: Pa zato što nema Bosne onda. Razumiješ? Ne može (preklapanje)… to je ta… ako pričamo o cijeloj toj priči koja je krenula od početka, zato i ovo sve postoji, da bi se desila ta Bosna, ako bi se ikad ono opet rodila i stvarno to zaživjela… Nije to samo tolerancija, ta riječ tolerancija je mala stvar u poređenju s onim što stvarno postoji a to je, ono, pravi suživot, znači to je stapanje. I ja se ne osjećam ko Srp… ja nemam taj… ja nisam nikad mislim u životu rekla da sam ja Srpkinja, il’ nešto. Iako su mi ko roditelji… taj… trebam po imenu da se tako zovem. Ja sam rođena ko Bosanka, nisam čak ni Jugoslovenka bila, ja sam uvijek bila to. Ja to osjetim, ono, u svakoj pori svog bića jer znam da pripadam i ovom i onom i onom. Tako da meni ne može neko reć’ ti to nisi, jer ja jednostavno znam. Ali nemam… zato te pitam za okolinu, ja se ovako osjećam u krugu sa sedam ljudi možda, ili deset…
SEMIR: Dobro, vidi ovo… vidi ovo… To je bosanstvo… bosanstvo. To, to bi mogla bit’ malo elitistička priča. Zašto?
SMILJA: Pa tako postaje…
SEMIR: Zato što u ovom momentu mi nemamo privilegiju da se bavimo tom temom, jer postoji… jer nam prijeti nestanak, jer nam prijeti rat, jer nam (prekid) … jer nam prijeti novi genocid, prijete nam novi pokolji. Znači…
SMILJA: Ja mislim, Semire, da bi to bilo upravo suprotno jer ako se mi ojačamo i to je nešto… jer ja sam, kažem ti, živjela… ne samo da sam živjela u tim zemljama, ja sam stvarno radila stvari u tim zemljama, ono… Mi imamo sad… dolaze ogromne geopolitičke promjene, ne znam šta si upratio od ovih stvari, al’ dešavaju se ogromni pritisci. Ono što će bit’ najbitnije je sad hrana, recimo. Glad dolazi, ne pokolj nego glad.
SEMIR: Znam.
SMILJA: A mi imamo ogromne teritorije, mi da se interno ogranizujemo… tipa ja sam bila na tom Novom Zelandu, oni imaju četiri miliona ljudi kao što smo mi. Malo su veća, je l’, geografska površina, al’ to je isti neki broj ljudi. Oni su do osamdesetih, dok nije ovaj neoliberalizam, je l’, uhvatio, bili totalno unutrašnje orijentisani ka proizvodnji. Imali su isti sistem kao bivši Tito, nikakve veze za socijalizmom. Ali su svi imali poslove, jer ko nije imao posao, država mu je napravila poso. Znači, sva proizvodnja je išla prvo unutra pa kad se zadovolje potrebe, je l’, unutrašnjeg tržišta, i svako dijete je nahranjeno i ovo… onda ide izvoz. Al’ onda je došo totalno novi sistem. Oni sad imaju… poslije takvog jednog sistema koji su oni meni objašnjavali, imaju trideset posto nezaposlenosti. Moj drug je pedijatar u bolnici, dolaze mu neuhranjena djeca, pod prozorom… zato što ne jedu meso, je l’? Ili je četrdeset dolara kila janjetine? A meni pod prozorom ovčice trče. Na svakom ćošku ti vidiš te ovce tamo.
SEMIR: Merino ovce.
SMILJA: (smijeh) Između ostalog, oni ih baš, onaj… jedu. Ali da se mi ojačamo. Znači, ako počnemo s ovom idejom bosanstva, ne kao ni istorija, ne kao ni ideja koja nešto…
SEMIR: Dobro, dobro, stani.
SMILJA: … elitistička, nego kao stvarna osnova organizacije. (Prekid) Reci?
SEMIR: Zašto bi ideja bosanstva isključivala bošnjaštvo?
SMILJA: Pa ne isključuje, ja ti samo govorim da ti ne možeš… ja upravo ti pričam da treba da nađemo neki sistem gdje bi se svi osjetili. Jer zašto mi moramo da imamo ili jednog predsjenika… ja kažem, mijenjam, neki dan sam objavila, mijenjam tri, koga… neko je postavio, ovaj… Mahir Žiško se kandidovo. On ti inače predstavlja Ilire, ne znam jesi l’ njega upratio. On to vodi ovdje u Sarajevu, on je jedan od kandidata za bošnjačkog člana predsjedništva. Ja sam njega upoznala igrom slučaja, on baš zastupa ilirsku ideju, znači, on vodi pokret Ilira, al’ on je postavio sliku… on, komšija, Mijatović, njih trojica, znači ko neki frajeri; ja to mijenjam, tri frajera za tri trebe. Onda, skontam, ne tri trebe, nego jednu trebu. Znači, ono jednu… jednu… zašto ne bi, govorim… ne znam s kim sam, s profesorom ovdje s fakulteta… Zašto mora bit’ taj zapadni model demokracije? Zašto mi ne bismo imali sad upravo taj.. vijeće deda… ono tih nekih starih ljudi, il’ omladine. Ono imamo tabulu rasu.
SEMIR: Pa to je idealizam.
SMILJA: Totalno možemo sve ispočetka. Jer se sad nalazimo u nekoj rupi u kojoj smo zadnjih trideset godina.
SEMIR: Ne možemo, desile su se stvari… stvari su se desile velike i sad… zato je teško sad, teško je doći do katarze. Potrebna je katarza, katarza!
SMILJA: A katarza ne može i ne smije i neće bit’ rat, jer to nije katarza, to je opet…
SEMIR: Ne, ne, ne… Pa nije… Naravno da nije, pa ne želimo mi rat. Ne želimo mi rat.
SMILJA: Pa da. Al’ šta bi mogla bit’ ta katarza? Ja mislim da katarza može bit’ gdje da se ljudi pronalaze u tome ko su.
SEMIR: Nije problem. Pa zna se šta može bit’ katarza. Prizna se genocid.
SMILJA: Dobro.
SEMIR: Priznaju se zločini. Šta je uradila Njemačka? Šta je uradila… (prekid)
SMILJA: Oni su to tek sedamdesetih… (prekid) Da…
SEMIR: Pokaže se empatija… pokaže se iskrena žalost za onim što se desilo, pruži se ruka, pruži se ruka s druge strane, zagrlimo se, poljubimo se, idemo dalje…
SMILJA: Ta katarza bi trebala da se desi.
SEMIR: Vrlo jednostavno.
SMILJA: Jedna od stvari kojim ja se bavim, ustvari, najdublje je detraumatizacija. Jer ja sam u sebi, ono, sve te neke stvari nakupila i u nekom trenutku ono kroz te duhovne prakse dođeš do detraumatizacije gdje prolaziš, je l’, sve te… i stid i sram i ostalo…
SEMIR: Naravno… (prekid)
SMILJA: Dakle, baš ono…
SEMIR: Znači, to je put. To je put. Ne možeš nudit’ neke, ne znam, pružaš mi ruku, a kažeš mi ono – to što ti pričaš to se nije desilo.
SMILJA: Pa da, al’ to je baš ono… A vidiš recimo Satko Mujagić, evo javio se maloprije, onaj… ne znam znaš li, on je bio u Prijedoru…
SEMIR: Znam ko je.
SMILJA: Onaj… On je… ja mislim… prolazi kroz tu baš katarzu i tu neku… čišćenje nakon ono… svega… gdje baš se vidi, ono, taj momenat. Ja mislim da dosta ljudi se sad nalazi upravo u tom PTSP vrhuncu, peaku nekom, jer su svi izbrisani. Ti razumiješ šta se je desilo, ono… ti si imao neku bivšu Jugoslaviju gdje su svi, recimo, ti naši roditelji, generacije, oni su bili nešto i sutradan se probudili i totalno nisu bili to, iz nekog razloga. To je takva kriza identiteta. Na to sad sve ti, ono, stavi, ratne traume, pa reče, bijedu i ostalo… Ljudi su zamrznuti u tom PTSP-u. Eh, sad na to… u toj tačci gdje se sad nalazimo možeš imati ili baš to otvaranje, gdje… al’ to je ogromna količina energije, gdje ja kad sam prošla kroz svoj proces. Ne znam, da l’ si se bavio možda tom nekom psihologijom. Trauma ti je ono više tjelesna nego u glavi. Zato ljudi, ono, i ne razumiju. Jer ja sam osjetila recimo ovdje u podnožju negdje, ono, taj svoj stid koji je ženski sram, koji je ovdje sjedio ko velika guta. Kad se to oslobodilo, kad ti samo to pogledaš, ti ustvari kad sagledaš tu traumu, kad je vidiš, kad prihvatiš tu emociju, to se tolika količina energije oslobodi. Jer tvoje tijelo šta radi da bi suzbilo to, ono koristi pravo puno energije da ne bi oslobodilo tu traumu i samo ti je ovako drži. I mi sad imamo ustvari populaciju koja bi mogla bit’ probuđena, jer su sad svi zombiji, svi su se isključili, sad više imaš nasilja… Mi sad smo baš u nekoj kritičnoj, ono, jednoj kritičnoj tačci gdje ako se pojavi, to moje neko mišljenje, prava ideja, sa pravim ljudima, da može doć’ do takvog oslobađanja energije i samim tim onda reorganizaciji prije nego što dođu te geopolitičke… smicalice…
SEMIR: Sumnjam, sumnjam… Mislim da jedna organizacija….
SMILJA: Razmisli to da postoji mogućnost toga..
SEMIR: Jedna organizacija krije (prekid)…
SMILJA: Šta jedna organizacija krije?
SEMIR: Ključ katarze.
SMILJA: Aha.
SEMIR: Ključ pomirenja.
SMILJA. Koja je organizacija?
SEMIR: Srpska pravoslavna crkva.
SMILJA: Srpska? Ma kakvi! Čovječe, ko njih šiša? Ja uopšte ne priznajem nikog od tih… ja ne priznajem nijednu tu…
SEMIR: E, e, e…
SMILJA: Al’ ja sam ti rekla maloprije…
SEMIR: Kad ti kažem. Nije poenta šta ti misliš, poenta je…
SMILJA: Znaš šta ja mislim?
SEMIR: Ne, poenta je što imaju uticaj na milione ljudi, na milione.
SMILJA: Ja sam ti sad objasnila, nisu to stvarne…. stvarna duhovnost. Znači oni imaju tu… oni imaju tu moć zato što su to ljudi osiromašeni bili duhovno. Ti kad izgubiš taj identitet… zato su se svi prešaltali na taj nacionalizam i religiju jer su osjetili jednu ogromnu rupu. Nakon svega što su mislili da jesu, to ti je identitet… Al’ ti kad… ja sve više i više ljudi pravih vjernika, al’ pravih duhovnih ljudi… ne vidi nikakvu vezu s tim. Oni su samo… to je kriminalni milje…
SEMIR: Pa nema, nema veze vjera. Nije stvar vjere. Nije stvar vjere. Stvar je uticaja, nije to stvar vjere. Oni okupljaju.
SMILJA: Da, ali taj uticaj postoji i to zato što ljudi nemaju drugu opciju. Kad im se da druga opcija, vjeruj mi…
SEMIR: A koja bi bila druga opcija? Koja bi bila druga opcija?
SMILJA: Pa evo, sad ti pričam da se pojavi neki stvarni…
SEMIR: Ma ne može, nije to, to ti je Star Trek, to nije moguće, to nije moguće…
SMILJA: Eto taj Vojin Mijatović je primjer da jeste moguće u neku ruku jer toliko ljudi njega podržava iako on ustvari ništa ne provodi…
SEMIR: Znaš koliko ljudi… znaš koliko ljudi će glasati za Vojina Mijatovića? Ma ne… u Republici Srpskoj neće niko glasat’ za Vojina Mijatovića. Vojin Mijatović je…
SMILJA: Ma ne znam, on je… sprsko da će glasat’. Mene ne interesuje toliko… Ja ne priznajem te podjele.
SEMIR: (prekid) Ko će glasat’ za njega u Federaciji? On se prijavio u Srp…
SMILJA: Ja sam radikalno, u jednu… ono… zastupam, jedno radikalno bosanstvo koje, ja mislim da se pojavi u javnom prostoru kao, ne u liku Vojina Mijatovića, nego stvarne grupe mladih, sposobnih, vrijednih ljudi… Sad je smjena generacije, Semire. Ja sam neki dan prisustvovala nekim dešavanjima gdje tačno vidiš da ove ekipe koje su recimo sad na nekim rukovodećim pozicijama, od političara pa do domova kultura, organizacija i ostalo… oni su svoje završili. Sad dolazi naša generacija koje je uspavana, nažalost, mi smo najgora, te osamdesete… Jer su… baš smo bili… mi smo (1:36:54 ?) generacija, znamo i jedno i drugo, a isto tako sad ustvari, znaš ono, snaga dolazi, ti ne možeš se baviti ozbiljnim stvarima sa dvadeset ili trideset čak godina, nego sa četrdeset. Znači, dosad smo skupljali znanja, al’ mi smo toliko ono preosjetljivi bili u svemu tome, niko nas nije, ovaj… pripazio, mazio ni pazio. Mi smo se baš pogubili. Al’ isto tako ima dovoljan broj ljudi da tu… nekako se počne pričati ta priča. Znači, možda ovo o čemu ti i ja pričamo neće se desiti sad na ovim izborima, ali ako počnemo stvarno pričat’ o ovome… se možda desi za jedno pet godina, ako nas ne pojede u međuvremenu neki, je l’, ovaj… sedmi svjetski rat… ne znam… nuklearna katastrofa ili treća pandemija il’ šta god. Al’ uglavnom da se nekako onaj… osnažimo ako ništa, osjetimo u tome i počnemo razmatrat’ to kao stvarnu opciju. Ne kao nešto što je prošlo, ne kao nešto što je, ono, šarena laža, nego da je to suština naša… da je to… ja to kažem meni je u amanet dato… Devedeset druge sam… ja živjela na Ciglanama i gledala sam onaj Jutel za mir s prozora, meni je tad bilo deset godina, onaj… il’ devet… i tad sam znači znala, sa toliko godina sam znala šta će se desit’. Stari mi nije dao jer je bila kiša neka i ja sam sebi tad rekla šta je moj zadatak koji evo traje… treniram za to kroz sve ove zemlje i ostalo zadnjih trideset godina. Onaj… Tako da, eto.. Valjda će, onaj… nas se više probudit’. Za to buđenje non-stop na Fejsu i ovaj…
SEMIR: Postoji mogućnost, al’ treba, treba za tu ideju više, više ljudi…
SMILJA: Naravno, zato radimo na tome. (smijeh) Da, Neće to bit’ (prekid i preklapanje glasova) …
SEMIR: Evo vidjećemo, mislim… Vidjećemo šta će se desit’ s ovim, sa Ukrajinom… to se nas tiče, pa onda možemo svašta nešto organizovat'…
SMILJA: Pa polako, al’ to je takav užas. Ja ti imam pravo puno studenata Ukrajinaca, ono, tu radim za pare, pošto sam skontala jedini pošten poso je… pored svih tih silnih škola i svega, ja ne mogu da radim za sistem; i onda radim sa raznim ljudima kao profesor već deset-petnaest godina i sad imam puno Ukrajinaca. I kad je počinjo rat, ono, isto ko kod nas, majke mi, niko ništa nije znao. To su tako fenomenalne ekipe, ono.. Moderni, kul ljudi, onaj… koji su… jedan dan imali super stanove, planirali da idu u Madrid, da gledaju slike, ono… u pozorište, u muzej i onda su nestali jedno deset dana i počeli se pojavljivat’ neko iz Poljske, nego iz Turske, neko iz… ono s onim odvratnim, smeđim ormarima, izbjegličkim iza njih i tako… I sad se dosta njih vratilo u Kijev. Ja svakodnevno pričam s Ukrajincima, znaš… Ono, i šta se dešava i kakvi su njihovi osjećaji i… još su pogubljeni pravo. Oni… ono… neke projekcije njihove… ovih koji razmišljaju, koji imaju snage da razmišljaju za dvije-tri godine da očekuju… I kad ih pitam šta je pobjeda, pobjeda je da ne izgube terioriju. Ono, kad se završi da ne bude veliki dio teritorije izgubljen. Meni kad to kažu, ono ja samo kontam… ja im ne govorim da sam iz Bosne, je l’, pošto, onaj, kao je l’ predajem taj jezik… hoću da im kažem ono, joj… probudićete se tri'es't godina i bićete pravo sjebani. Onaj… Počnite sad radit’ na tome i tako… Eto ti… Imaš li još za dodat’ šta na kraju? Znam da moraš na trčanje, zdrav život?
SEMIR: (Smijeh)
SMILJA: Meni mrak isto dolazi, baš skroz, ono, ne znam da l’ se vidi.
SEMIR: Pa ne znam, neka završna riječ, jako kompleksno pitanje… Složeno. Mislim da se treba poznavati, da se prije toga, je l’, treba… da bi se pokrenula čitava ta neka priča, da bi se digla na veći nivo, potrebno je pisati o tome.
SMILJA: Tako je.
SEMIR: Neka istraživanja praviti. Radit’ tekstove, radit’ publikacije. Pravit’ sajtove neke, uvezivat’ ljude. Svijest ljudi pomicat’, naravno svijest (prekid)… nazad, naprijed… tako da i dalje, je li, mislim da je pojam bosanstva kategorija koja je fluidna, koja teče, koja je tog nekog, protočnog karaktera… I to je, je li, bosanstvo, to je bošnjaštvo, to je tolerancija, to je ono što je tako kako je i što je nastalo sa uticajem raznih faktora. Naravno, te faktore sam spomenuo. Geografski faktor (prekid) … naravno tu se drugačije energije stvaraju, nažalost, većinom se stvaraju energije zla. Tako da su ovi prostori uvijek bili poprište raznih sukoba, od Ilira, Arkadejaca, pa nadalje naroda… Uvijek je ova zemlja bila puna… natopljena krvlju. Tako da… da nažalost, možda možemo očekivati u nekim narednim periodima svašta nešto da se desi. Elem, riječ je, naravno, o jako složenom identitetu, puno složenijem nego možda kod samih komšija koji su jednostavno ono opredijeljeni jedni za (prekid) … a drugi sa nekim imperijalnim elementima. Riječ naroda koji živi ovdje je priča koja objedinjava toliko različitosti sa, naravno, stvorenom tolerancijom prema svoj toj različitosti, i to je ona supstanca naroda koji živi ovdje. Eh, sad, pitanje je kako ćemo ga nazvati…. taj narod. Taj narod ima više imena. I to je to. I mislim da je… u tome i jest ljepota što ovaj narod ima više imena. I to je to… (prekid) A sad, Bošnjaci hoće li bit’ Bosanci, to prema mom mišljenju je manje važno.
SMILJA: Da, ja sam nazvala ovo istraživanje koje je počelo prije pet-šest godina, istraživanje, to je neki moj životni rad… “Spašavanje Bosne#… tad se to tako pojavilo kao, je l’, misao. Onaj… a sad sam napravila stranicu koja se zove “Bosna ponosna”. Ovaj… jer upravo tu (prekid) … izgubljena, zato… meni je to problematično i sa strancima i sa samim nama kad mi… kad smo mi uspjeli i dali njima da nas ubijede da smo mi, je l'… ono… i to kretanje prema Evropi i nešto… Kažem ti, vidjela sam šta tačno izgleda ta Evropa u praksi. Ja bih rekla… ono… da mi možemo bit’ neki uzor više njima nego oni nama…
SEMIR: Jest, jest!
SMILJA: …po pitanju.
SEMIR: Al’ smo gori, kontaš…
SMILJA: Da. Al’ to su svi zaboravili. Mi kao nemamo to pravo više jer smo se mi poklali.
SEMIR: Pa poklali se, to ti je to… Šta ćeš…
SMILJA: Da, al’ ja to stvarno više gledam kao jednu veliku ljubav, ono, velika ljubav koja prođe… tanke su te linije, onaj… jer ti i dalje pored svega… znači… ti moje prijatelje iz Afrike… ja kad sam bila tamo u tom… to se zove Universidad para la Paz, University for Peace, zvanična škola Ujedinjenih nacija, je l'…
SEMIR: A gdje? Koja država?
SMILJA: U Costa Rici je napravljeno jer je predsjednik…
SEMIR: A gdje, u Africi?
SMILJA: …neutralno. Ha?
SEMIR: A u Africi?
SMILJA: Ekipa je iz Afrike pošto je to isto zvanična škola Ujedinjenih nacija, onda svaka zemlja šalje svoje predstavnike, isto ko što je ovaj evropski model bio. Ja sam sad, kažem ti, igrom slučaja… nije to igrom slučaja, nego mene su šetali sve po svijetu po tim nekim kvotama gdje sam bila recimo baš u tom… Gdansku, Prvi maj, 2004. kad se spajala Evropa, i oni ti sviraju pet do dvanaest. Ide Poljska himna, zadnji put. Onda ide vatromet u ponoć, znači… taj gdanski… baš je ono otpor. Tu je ustvari krenuo pad komunizma, tu je Papa slao pare, to ti je ono… rad, radnička prava priča…
SEMIR: Slušala si Džonija, je l’? “Gdanks, osamdesete…”
SMILJA: Tako je. Taj… Ali onaj, mi smo ti na trgu tom. Ja s jaranicom Talijankom i drug je bio iz istočne Njemačke i na engleskom pričamo i kreće vatromet u dvanaest, i onda, ono, poslije tog vatrometa ide: “Radost, iskra sve ljepote…” Znaš, ono, himna Evropske unije. Hoće da nas tuku Poljaci. Oni su čuli da mi pričamo na engleskom. Odjednom rulja kreće, znaš kako su to ono, ti radnici, odozgo ono, to brodogradilište. Ja im govorim ono znaš ono “brathanki”, ko nemojte (smijeh). I onda su skontali, je l’, ko ja sam ono… nisam onaj… to; baš okupator, je l’, Evrope jer su se oni i tad bunili. Oni su taman se… otarasili Rusa, je l’, ovih jednih, došli su im Evropljani s nekom njihovom pričom… oni su jadnici se borili protiv svega toga. Onaj… Al’ stvarno mislim da je nekako vratit’ taj osjećaj ponosa, da nije samo ok. Ti Afrikanci koji su prošli, znači, Ruanda, Sierra Leone, ti moji drugari… ovaj moj drugar iz 14 bio, to su ono baš skoro naši, ovi maloljetni… Znaš kakve je on stvari vidio, gdje je on bio i kakvi su njihovi ti pokolji bili. Oni su to restartovali odmah,u neku ruku, jer ono, to je ljudska priroda i to je to… Nama je nekako… baš smo se ono zaglavili. Em traumatski, em istorijski, i sad… to nas filuju sa strana još sa tim raznim ono… trigerima. Ovo sad zadnjih šest mjeseci, eto ti si novinar, ne znam jesi l’ upratio možda malo više, išo je samo triger za trigerom. Ono, desi se jedna stvar. Ne znam, ona Madeleine Albright je umrla, ovi vamo… ova priča… ovi vamo… Tačno vidiš nisu ljudi dobri, ono, nešto ključa iz njih, ono… katastrofa. Išlo je jedno za drugim, za trećim… rat u Ukrajini, ko da se dešavo, ba, znaš ono, ko da je jučer bilo, nije uopšte prošlo trideset godina, nego je jučer bila ‘92. Razumiješ… to ljudi nisu preradili ništa. Niko nije stvarno radio na tome, samo su se zaledili u te tri priče. Da je Mostar.. srednja ova… gimnazija, kontaš? Ja ne mogu da vjerujem da nešto i dalje tako postoji. U RS-u je opet totalno zaleđen… oni su mono… oni isto ne znaju, ti ljudi tamo lude ono… ja mislim… neki dan je neko objavio… ja sam stavila ono… shareovala…. onaj… opet je ko neko go trčo Banja Lukom, postala učestala pojava. Ja kontam, ono, hoćete l’ se rokat il’ će doći seksualna revolucija, kontaš… (smijeh) Ja zastupam inače tu seksualnu revoluciju kao oslobađanje tih tenzija. Onaj… i to je jedna ljubav koja se je l’ povezuje i onda idemo do nekih božanskih izvora…
SEMIR: Tantra, je l’?
SMILJA: Pa, između ostalog, ja to… ja sam sve te prošla neke razne škole, ne zastupam ono imena i… samo osjećaj, znači… da se osjeti. Jer mi svi znamo u sebi… stvarno kad prođeš te traume i sve te neke slojeve skineš sa sebe ti ono dođeš do jednog, ono, golog divnog čovjeka… onaj… koji je vrlo moćno biće. Ja mislim da mi imamo kroz te, i to ne samo prepričam je nego to prepoznaju i neki čudni i veliki ljudi, mi imamo taj kod u nama ovdje u Bosni kroz te dobre Bošnjane i ostalo koji je pravo ono duboko duhovni i opet se vraćam na taj neki transhumanizam gdje mi možemo, ono… se oduprijeti ovome što će doći. Vjeruj mi, ovo što će doći, ovi ratovi će bit’ male mace što je bilo. Onaj… i ako se nekako na vrijeme počnemo buditi u svemu tome i organizovati makar nećemo bit’ gladni, il’ možda ćemo bit’ najduže negladni od ostatka svijeta…
SEMIR: A to bi najbolje bilo, je l'…
SMILJA: Pritome i dobro je igrat fudbala, što kažeš, i bit’ seksi i ono, zdrav (prekid)…
SEMIR: Tako je, tako je…
SMILJA: Eto… Ako bog da, inšala… Imamo li još šta?
SEMIR: Pa ne znam, sve sam reko. Osim ako te još nešto zanima?
SMILJA: Onaj… Da l’ bi se kandidovo za političku neku funkciju i ako ne, il’ da, zašto?
SEMIR: Nisam čuo, sad je zaledilo bilo.
SMILJA: To nisi čuo na kraju… Pitala sam te, ovaj… da l’ bi, evo ko neko zadnje pitanje, da li bi se… da li vidiš onaj… šta je uloga, je l’, politike i da li bi se ti kandidovao za neku funkciju i ako da ili ne, zašto?
SEMIR: Ma ne bih, ne bih se nikad kandidovo direktno u politiku.
SMILJA: Šta je tebi politika, ono… zašto?
SEMIR: Molim?
SMILJA: Rekoh, šta je politika tebi?
SEMIR: Pa, naravno… politika ti je sve, politika ti je stvar koja direktno utiče na naše živote. Ja se nikad ne bih kandidovo, ja imam neki drugi način djelovanja (prekid) … kroz tekstove, kroz govor… Druga vrsta djelovanja. Mislim da je politika previše prljava, imao sam kontakta sa nekim političkim opcijama… Imaš tu ljude… većinom su tu karijeristi, ljudi koji nisu iskreni i ljudi koji će prihvatiti razne, pogubne kompromise samo da bi sebe izdignuli u određenom trenutku, a nauštrb (prekid) … naroda…. takvih ljudi u politici, znači čisti karijeristi. Bez obzira što je u…
SMILJA: To je kod nas estrada više…
SEMIR: Bez obzira što je u političkoj… bez obzira što je u građanskoj opciji nekoj, bez obzira što je u lijevo-liberalnoj stranci. Znači, pusti sad… Ne govorimo o SDA. Govorimo o… hajmo reć… govorimo o SDP-u i o Našoj stranci. Znači tu je 95% ljudi (prekid) … čisti karijeristi i ne zanima ih ono, hoće li bit’ fašizam, hoće li bit’ antifašizam, hoće li bit’ liberalizam (prekid) … on napreduje na skali nekoj, ili ne može i to njega zanima. A ovo ostalo, sve fasada i priča za mase. I oni su od malih noga školovani da budu to što jesu, da se smješkaju ljudima, da jedno misle, a da drugo rade, i to je to… Tako da… Kad bih ušo u politiku vjerovatno bih morao bit’ licemjer… e, to je to… A ja ne'am…. nemam baš afinitete za licemjerstvo, tako da ne bih mogao da budem uspješan političar.
SMILJA: Al’ ne treba… Ja mislim isto jedan od zadataka je… ja zovem politiku organizacije. Ja zato (prekid) … organizacije jer to treba da bude organizacija društva. Imaš resurse, imaš probleme, imaš ljude, imaš… kako se to organizovati. To bi trebalo bit'… onaj… A ne estrada i ovo što se nastavlja, onaj… povodi pod politiku. Da li… ok, zadnje pitanje, Semire, pustićemo da ideš na trčanje… možeš…. strašno mi… ogromno je zadovoljstvo bilo…
SEMIR: Također, također…
SMILJA: To sad ovi ljudi, ovaj… neki… pojavljuju nam se u raspravama… Da l’ ti vidiš ikakvu ljevicu u Bosni i Hercegovini ili neku vrstu alternative koja bi ono, realno mogla parirati ovim trenutnim, onaj… ekipama koje su na vlasti?
SEMIR: (prekid) … Prosto… ovdje je pitanje da li ćemo bit’ demokratska zemlja, da li ćemo slijediti individualizam ili ćemo slijediti kolektivizam. Znači, prosto… totalno prosto. Da li ćemo biti, ono, jedan u masi, ili ćemo biti individualci… Znači… o tome je rat… Znači, da l’ ćemo slijediti autoritarno… autoritarnu agednu ili ćemo slijediti demokratsku agednu. A u demokratskoj agendi imamo pravo da budemo individue, da budem ja ono što sam ja. A ne da ja moram da budem dio tora. Eh, mi vodimo u ovom momentu bitku za to. Ko će pobijediti (prekid) … postoje jake opcije, jake agende… da će pobijediti ova druga opcija, da ćemo biti… da ćemo primorani biti da budemo dio tora… Znači… to je ovaj… borba za izborni zakon za koji se zalaže Dragan Čović i HDZ, da mi moramo da… ako sam ja Bošnjak, ja moram glasat’ za SDA… Hrvat za HDZ, Srbin za SNSD… Ne što to.. ti i ja građanin… ja Bosanac… ma nema toga… nema toga… To što si ti Bosanac, nešto ti… Nema toga. Znači, postoje jake opcije koje se bore da nema toga i postoje neke opcije koje se bore da ipak ja mogu da budem individua (prekid)… i niko drugi, da imam pravo na to. I opcije, naravno, koje vjeruju da ti nemaš pravo, da nešto ti budeš sam, da nešto ti vjeruješ. Nego da ti da moraš… slušaš vođu i poglavnika. Znači, u ovom momentu, nažalost, u zemlji je bitka. Stvar je prosta. Tako da tu ljevica… je u ovom momentu priča malo onaj… se ne uklapa u ovu priču… ono… ljevica. Sad mi nemamo…
SMILJA: Ali ljevica kao kolektiv, mislim… nije kolektivizam sam po sebi…
SEMIR: Jah, evo vidi naprimjet šta. Ja sam bio (prekid)… kojih nema… definitivno nema… treba nam ljevica koja ima sluha za trenutak, sluha za trenutak… Šta u ovom momentu treba, a ne sad klasna borba, država se raspada… Kakva, bolan, klasna borba?! Kakva klasna borba, hoće čovjek da napravi apartheid. Znači, slijedi nam ustrojstvo apartheida kao u Južnoafričkoj Republici. Ti meni pričaš o klasnoj borbi… kakvoj klasnoj borbi, ba?
SMILJA: Dobro, to je već implementirano u neku ruku, mislim da ti i ne možeš sad glasat’, što je cijeli problem ovdje, je l’.
SEMIR: Pa to je to, znači… vidjećemo… Nadati se (prekid)… prvo da riješimo ove stvari. Nadati se, nažalost, surovo je reći, ali rat u Ukrajini je valjo nam. Pravo nam je valjo. Stabiliziro je neke procese, osujetio je neke ljude… Rat u Ukrajini, je l’, nažalost, valjo je… Tako da postoji fina mogućnost da će se riješiti neki problemi u skorije vrijeme. Tako da ćemo moći prvo da se izborimo da možemo biti građani, da možemo biti pojedinci, da ja imam pravo da budem ja… individualac i da (prekid)… a ne da mi kaže – joj, fino bi ti to, al’ ti možeš od ove petorice, možeš za ovu dvojicu glasat’, za ovu trojicu ne možeš glasat’. Eh, da te stvari riješimo… da te stvari riješimo… Kad te stvari riješimo… Eh, onda mislim… Onaj… to su osnove, je l’, baze… Eh’, onda mislim da ćemo moći da dobijemo neku finu, lijevo, liber…, zelene da možemo dobit’, evo ja bi’ volio da dobijemo zelene. Stranku zelenih kakve ima…
SMILJA: Ja sam se kandidovala bila sa Damirom Nikšićem, ovaj… koji je na kraju prodo… Znaš, to mi je bilo jedno ogromno razočarenje. Al’ to ti je ta politika, onaj… i sad su me zvali za ovo… nove generacije i skontali su… upoznala sam onog Damira Marjanovića i skontala da… onaj… da je to i dalje kult ličnosti. Ja nekako baš sam ekstremna i baš sam radikalna i voljela bih da mi možemo promišljat’ nešto što nije čak… da se vratimo na to da nismo ni istok ni zapad. Da može bit’ kolektiv, jer ja sam recimo živjela pod tim azijskim zemljama gdje je taj kolektiv nešto divno. Al’ zato nije po tom, je l’, etno, nacionalno, stranački podijeljeno…
SEMIR: Ok kolektiv, ok kolektiv. Ali…
SMILJA: Da. A zapad ovamo u Americi je potpuno druga priča, to je totalna otuđenost. Znači, opet nekako da se vratimo, da damo sebi i pravo i mogućnost da promišljamo neke međusvjetove, nešto drugačije… jer smo specifični, to je super što ti cijelo vrijeme insistiraš na tome… na kompleksnosti. Al’ mi imamo kompleknost, ovo nam je dato, ono, totalni debilizam i mi sad moramo da biramo da l’ ćemo bit’, ne znam, ono, NATO ili ćemo bit’, ne znam ‘vamo ove budale, il’ ćemo… A ustvari možda možemo da budemo nešto baš to što jesmo, a to je ta kompleksnost.
SEMIR: Može, može…
SMILJA: Samo da budemo produktivni.
SEMIR: Možemo, al’ trebamo sazrit’ za to.
SMILJA: Pa upravo, radimo na tome, je l’, (smijeh) nije nam lako… Al’ smo isto istrenirani, ono raznim tim stvarima. Mislim da smo mi, opet kažem, ne znam, ono, nisam onaj… vidovita Džemila ali imam neke razne izvore… i ovo što se dešava je… dolazi jedna… baš zajebano vrijeme i da će nam tu se možda otvorit’ neki međuprostor gdje ćemo stvarno morat’ djelovat’. Ono, opet, mi smo istrenirani i ratom i svim tim, ono, pretumbacijama i imamo onaj… jednu jaku podlogu da se možemo baš dobro organizovati. Ali samo da se otvorimo, da nismo, znaš, limitirani, jer oni su nas ubijedili, stvarno je to pravo ono, toliko dubok proces… da su ljudi ono izgubili sebe. Nisu se našli, ne nalaze se u ovome. Nikakva im opcija nije data i onda su oni ono totalno postali apatični. Niko, znaš, niko neće… I pojavi se onda ta zelena recimo ideja, jer ja stvarno vjerujem, ja sam ono… moje stranice su inače i udruženje zove “Majka Zemlja”. Majka Zemlja kao buđenje i kao stvarno ta energija i sve to što je lijepo… ja zovem ove rijeke… što se dešava… mislim… ti si ono… vidi ti se… plave oči… Neretva. Kontaš… To je zadnja krađa, ja to zovem zadnja krađa ovo što sad rade s mini hidroelektranama. Onaj… i toliko smo vjerovali, dovoljno je bilo… baš neka mlada ekipa u Sarajevu se recimo organizovala oko tog Damira Nikšića koji su ostali ono zadnja neka nada da su htjeli, znajući s kim se petljaju, da su imali energiju, da su imali, ono, ideje i on je to bukvalno… ja, ono, i dalje tvrdim… on sad, recimo, sa mnom ne razgovara. On ono, popljuv… Mislim… On je mene bukvalno, mislim, pljunuo… ovako nešto bilo… katastrofa, ono stvarno je… i nekultura i taj muški užasni neki ono, ego. Ali, on je prokocko to, tu zadnju neku nadu, ja mu to ne mogu oprostit’. Hajd’, boli mene briga na kraju… mislim… ja sam tu ušla da, ono, vidim šta se dešava. Al’ ti neki mladi ljudi koji su stvarno vjerovali i ta zelena stranka… da smo je imali sad, bi mogla bit’ ta panbosanska, jer će neko iz Bihaća isto podržat’ Unu, ko što će ovi Sanu, ko što će ovi Vrbas… jer je to jedna priča koja može nas spojiti. Ta voda je život i to… i čisti i budi i mi smo voda… onaj… al’ on je to prodo za nekih par hiljada, il’ koliko pa je sad nabavio cvike il’ neke hamere…
SEMIR: (smijeh)
SMILJA: Uprati mu, majke mi, kanal… Ja stvarno tvrdim to. Onaj… al’ to je bila ideja, i nešto drugačije van ovih, znaš. Tako da pustimo sebi da… da stvarno maštamo i da se, ono, nekako sjetimo da mi imamo tu i jaku podlogu i jedan drugačiji kod nego i zapad i istok i da se stvarno, onaj… uhavizamo u ovom trenutnom trenutku, sa… i geopolitičkim i duhovnim tokovima… eto…
SEMIR: Slažem se.
SMILJA: Ako bog da, inšala. Dobro. Vazda to moramo… (smijeh) Dobro, Semire, super si… Kako si reko, Sema da te zovu, je l’?
SEMIR: Aha. Eto, javi se kad dođeš u Mostar.
SMILJA. SOS. Hoću. Ej, bila sam onaj čak planirala da preselim kad su me izbacili iz stana. Ja sam na čaršiji bila u jednoj divnoj kući koja je 150 godina stara. Bila je stara, jevrejska kuća i onda… kod Bembaše, koja je prva mahala u Sarajevu, je li, i onda se komšija koji ima hotel pored sjetio da mu je to dobra investicija pa sam bila izbačena iz te kuće…
SEMIR: A, joj…
SMILJA: I onda sam došla u Mostar. Kontam, rekoh, kad sam već, ja došla da radim, ono da pričamo, a nisam nikad živjela u Mostaru; da malo osjetim taj vibe. Nađem stan, tačno iznad stadiona gore, Zrinjskog, onaj… sve skontam i onda me poslije tri dana dedo nazove kao, vraćamo se, sine iz Njemačke, ne može… Tako da je u tom trenutku propalo, al’ sad sve kontam da nađem nekog da se zamijeni za stan, onaj.. u Sarajevu. Sarajevo – Mostar, jedna razmjena. Ono, mjesec dana… Da malo vidimo šta ima…
SEMIR: (Smijeh)
SMILJA: Eto.
SEMIR: Valjalo bi.
SMILJA: Dobro. Onda se javimo.
SEMIR: Ništa, čućemo se.
SMILJA. Ti uživaj u večernjim aktivnostima, samo zdrav život. Onaj… E, izvini, još za kraj. Ako ti nešto sad padne… pošto se obično tako desi… mislim ovo su priče koje se tiču i ličnog i ono nekako se probudi svašta… a i ti još pišeš, onaj… ako sad ono trčanje… ono, il’ nešto ti dođe, ono… kao novo i kao ideja, voljela bih da mi onaj… neku refleksiju pošalješ.
SEMIR: Može, može, može, može… naravno…
SMILJA: Eto…
SEMIR: Baš mi je bilo drago, fino, dva sata su pukla, isto ko dva'est minuta.
SMILJA: Pa zato što su lijepe i bitne teme.
SEMIR: Sigurno.
SMILJA: Također. Super. Poslaću ti ovo ostalo, pa se vidimo.
SEMIR: Može.
SMILJA. Ćao!
SEMIR: Ćao, vidimo se! Čuvaj se, Smiljo. Pa-pa!
SMILJA: Pa- pa!
Bosna-i Hercegovina Ponosna 
Komentariši